Uprkos "letnjoj pauzi" u hapšenju optuženih za ratne zločine (poslednje je izvršeno 25. juna), glavni tužilac Haškog tribunala ostaje optimista i veruje da će joj u doglednoj budućnosti biti isporučeni Karadžić i/ili Mladić i Milošević


Glavni tužilac Haškog tribunala, Karla/Carla del Ponte, očekuje da će joj u narednih 12 meseci biti isporučeni "jedan ili dvojica od trojice najtraženijih" sa spiska javno optuženih za ratne zločine. Izražavajući takvo optimističko očekivanje, tužilac Del Ponte u intervjuu današnjem Fajnenšel tajmsu/Financial Times nije precizirala na koga se to odnosi. Britanski novinar, međutim, nije propustio da na zidu njenog haškog ureda zapazi poveću kolor "poternicu" koju je za trojicom najtraženijih begunaca od međunarodne pravde raspisala američka administracija, nudeći nagradu u visini do 5 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Prema opštem uverenju, od te trojice optuženih "najbliži Hagu" je Karadžić, za kojeg se pretpostavlja da se i dalje krije u Bosni i Hercegovini, dok se preostala dvojica - Milošević i Mladić - nalaze u Srbiji, dakle izvan formalnog domašaja SFOR. Del Ponte ne krije "rastuću frustraciju" zbog činjenice da Karadžić još nije u Hagu, ali izostanak njegovog hapšenja ne pripisuje više odsustvu "političke volje", već - barem kako je citira Fajnenšel tajms - nepostojanju komunikacije između francuskih i američkih snaga u sastavu SFOR, kao i nespremnosti Amerikanaca da svoje trupe u Bosni izlože bilo kakvim rizicima. Mada je u Hag, kako priznaje, došla sa izvesnim sumnjama u pogledu spremnosti NATO da odlučnije angažuje na hapšenju optuženih, u proteklih desetak meseci se, kaže Del Ponte, "čvrsto uverila da postoji politička volja" da se vodeći begunci privedu međunarodnoj pravdi.

U prvoj polovini ove godine SFOR je Tribunalu, u proseku, isporučivao po jednog optuženog mesečno. Poslednji je, 25. juna u Prijedoru, uhapšen Duško Sikirica, bivši komandant logora Keraterm, optužen za genocid. U Tribunalu nemaju objašnjenje za neočekivanu dvomesečnu "letnju pauzu" u hapšenjima. Nagađaju da je, možda, u britanskom sektoru u severozapadnoj Bosni - gde je do sada bilo ubedljivo najviše hapšenja - "ponestalo" optuženih, odnosno da su se preostali begunci od međunarodne pravde sklonili na sigurnija mesta - recimo u francuski sektor ili u Srbiju.

Niko u Tribunalu, barem javno, ne želi da "letnju pauzu" u hapšenjima dovede u vezu sa slučajem Stevana Todorovića, optuženog za ratne zločine u Bosanskom Šamcu. Tvrdeći da je Todorović "nezakonito uhapšen" odnosno "kidnapovan" na Zlatiboru i ilegalno prebačen u Bosnu gde je predat SFOR, njegova odbrana traži da se optuženi oslobodi i vrati u "zemlju utočišta", tj. Srbiju. Sudsko veće bi uskoro trebalo da donose odluku o takvom zahtevu odbrane, a SFOR je u pismu koje je početkom jula uputio Tribunalu upozorio da bi eventualno oslobađanje Todorovića "uveliko obesmislilo dalje akcije hapšenja optuženih za ratne zločine." Zbog toga bi se moglo reči da se odluka sudija o (ne)legalnosti Todorovićevog hapšenja u haškom tužilaštvu očekuje u atmosferi "biti ili ne biti."

Mada odbija da "letnju pauzu" u hapšenjima dovede u bilo kakvu vezu sa tim slučajem, predstavnik za štampu tužilaštva, Pol Rizli/Paul Risley izrazio nam je danas uverenje da će odluka sudija o zahtevu Todorovićeve odbrane "biti od suštinskog značaja za dalji rad ne samo tužilaštva, već i čitavog Tribunala".

Dijeljenje sadržaja