Svedočeći na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, bivši predsednik opštine Bratunac opisao kako se 13. jula 1995. godine "nepristojno ponašao" prema oficiru za koje je kasnije saznao da je "verovatno Ljubiša Beara", a kojeg je tada smatrao odgovornim za dolazak autobusa punih Bošnjaka koji su predstavljali "tempiranu bombu za grad"


Ljubisav Simić je kao predsednik opštine Bratunac 12. jula 1995. godine, dan nakon pada srebreničke enklave, učestvovao na sastanku u hotelu Fontana na kome je general Ratko Mladić predstavnicima civila iz Srebrenice ponudio izbor između "opstanka i nestanka". O tome je pred Tribunalom već svedočio u aprilu 2004. godine, kao svedok odbrane bivšeg komandanta Bratunačke brigade VRS Vidoja Blagojevića koji je u međuvremenu proglašen krivim i osuđen na 15. godina zatvora.

Transkript Simićevog iskaza sa tog suđenja je danas uvršten u spise kao dokaz odbrane Ljubomira Borovčanina, na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi. U sažetku tog svedočenja koji je pročitao Borovčaninov branilac navodi se još da je Simić nakon sastanka u hotelu Fontana, obišao civile okupljene u Potočarima za koje je prethodno obezbedio cisterne s vodom i hranu. Video je i autobuse za "evakuaciju" i civile koje su pripadnici VRS i Holandskog bataljona UN morali da zaustavljaju "kako ne bi došlo do stampeda". Sledećeg dana saznao je i da su u Bratunac tokom noći stigli i autobusi puni Bošnjaka i zajedno sa predsednikom opštinskog Izvršnog odbora je insistirao da se oni što pre odatle evakuišu, jer su predstavljali "tempiranu bombu za grad". Nije znao kuda su sutradan odvedeni.

Simić kaže da je bio "zaprepašćen" kada je 14. jula od direktora poljoprivredne zadruge u Kravici čuo za ubistva Bošnjaka u skladištu zadruge. Na isti način je, tvrdi, reagovao i njegov prijatelj i tadašnji izaslanik predsednika RS za Srebrenicu Miroslav Deronjić kao i Srbislav Davidović predsednik opštinskog Izvršnog odbora. Optuženog Borovčanina Simić je poznavao od kraja 1992. godine kada je postavljen za komandira stanice milicije u Bratuncu. Tvrdi da ga 12. jula 1995. nije video u Potočarima ali je za njegovo prisustvo na toj lokaciji saznao kasnije, gledajući na televiziji snimak Mladićevog ulaska u Srebrenicu i boravka u Potočarima, na kojem se vidi i Borovčanin.

Borovčaninovog svedoka je od ostalih šest timova odbrane najduže unakrsno ispitivao branilac Ljubiše Beare, načelnika bezbednosti u Glavnom štabu VRS, koga je Simić u svom svedočenju pre četiri godine pomenuo kao oficira s kojim se sukobio 13. jula 1995. dok je pokušavao da proveri informacije o autobusima punim Bošnjaka koji su pristigli u Bratunac. Simić je danas precizirao da on nije poznavao Ljubišu Bearu, "kao što ga ne poznaje ni sada" te da je tada bio iritiran vestima o zarobljenicima i "nepristojno se ponašao prema oficiru koga nije imao prilike ni dobro da pogleda". Tek kasnije kada je u kancelariji pričao o tome šta mu se dogodilo neko je, tvrdi Simić "dobacio da je to verovatno bio Beara".

Svedočenje Ljubisava Simića nastavlja se sutra kada ce ga unakrsno ispitivati tužilac.

Dijeljenje sadržaja