U ekspertskom izveštaju o iseljavanju Hrvata i drugih nesrba iz Hrtkovaca 1992. godine, demograf Eva Tabo je zaključila da se broj hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva u tom vojvođanskom selu u deset godina smanjio za 76 procenata dok se broj Srba povećao pet puta. Postupak za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja?


Od hiljadu Hrvata koji su živeli u Hrtkovcima 1991. godine, do 2002. godine ih je u selu ostalo samo 256. S druge strane, broj Srba koji su živeli u tom nekada multinacionalnom vojvođanskom selu se u istom periodu povećao sa 500 na 2.400. Do tog je nalaza došla demografski ekspert tužilaštva Eva Tabo/Ewa Tabeau u izveštaju o "iseljavanju Hrvata i drugih nesrba iz Hrtkovaca" koji je sastavila za suđenje lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju. Izveštaj obuhvata period od maja do avgusta 1992. godine mada se izolovani podaci odnose na migracije pre i posle tog perioda.

U istraživanju promena demografske strukture Hrtkovaca, Tabo je koristila spisak sa imenima 110 izbeglica koji je dobila od hrvatskih vlasti, zatim popis više od 280 proteranih porodica koji je objavljen u knjizi "Kako je umirao moj narod" nekadašnjeg župnika Marka Kljajića kao i župnu evidenciju katoličke crkve o rođenjima, krštenjima i venčanjima.

Upoređujući popise stanovništva iz 1991. i 2002. godine, Tabo je primetila da je broj Hrvata i drugih nesrba opao za oko 76 procenata dok se broj Srba u Hrtkovcima povećao skoro pet puta. Tako veliki porast srpskog stanovništva i opadanje broja nesrba nije moglo da nastane "prirodnim putem", smatra Tabo i dodaje da je morala da postoji "sila koja je doprinela migraciji". Po tužilaštvu, migraciju je podstakao Vojislav Šešelj koji je 6. maja 1992. godine na mitingu u Hrtkovcima, prema optužnici, pozvao najuglednije Hrvate da napuste selo, nakon čega su njegovi sledbenici pokrenuli kampanju zastrašivanja i proganjanja nesrpskog stanovništva.

U osporavanju ekspertskog izveštaja, Vojislav Šešelj je tvrdio da "ne postoji Hrvat iz Hrtkovaca koji može da se nazove izbeglicom". Po Šešelju, izbeglica je onaj ko "beži pred stvarnom ili imaginarnom opasnošću", ostavlja za sobom nepokretnu i pokretnu imovinu i "nema vremena da napravi ugovor, registruje se u sudu i organizuje selidbu". Budući da su Hrvati iz Hrtovaca razmenili imovinu sa Srbima iz Hrvatske, Šešelj je zaključio da je razmena bila dobrovoljna a njihov odlazak iz Hrtkovaca proračunat. Svedoci optužbe koji su davali iskaz o događajima u Hrtkovcima su, međutim, redom tvrdili da "su uzimali šta im se nudilo" da "ne bi ostali bez ičega" kao i da su Srbi dolazili sa adresama svojih kuća u Hrvatskoj tražeći da se usele u domove Hrvata u Hrtkovcima.

Šešelj je takođe tvrdio da Hrvati i drugi nesrbi iz Hrtkovaca nisu bili proterani pošto "prema njima nije primenjena sila, vojska ih nije puškama otpratila do granice niti im je postavljen ultimatum da napuste zemlju". Šešelj će unakrsno ispitivanje demografa Eve Tabo nastaviti sutra pre podne.

Na početku današnje rasprave predsedavajući sudija Antoneti/Antonetti je saopštio "ličnu odluku" da je zatražio povlačenje iz veća koja bi Šešelju moglo da sudi za nepoštovanje suda. Mada nije izričito navedeno da li je takav postupak pokrenut, iz onoga što je sudija rekao moglo je da se zaključi da bi povod mogla da bude knjiga Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci" u kojoj su obelodanjena imena zaštićenih svedoka optužbe.

Sudija Antoneti, kako je rekao, ne želi da eventualna osuda Vojislava Šešelja za nepoštovanje suda, ukoliko se utvrdi da se radilo o zastrašivanju svedoka, utiče na njegovu nepristrasnost prilikom presuđivanja u glavnom predmetu. Suđenje Šešelju će, smatrati Antoneti, moći da se odvija istovremeno sa postupkom za nepoštovanje suda koji bi mogao da bude pokrenut protiv Šešelja i/ili nekog od njegovih pravnih savetnika.

Dijeljenje sadržaja