Po rečima svedokinje optužbe koja je tokom rata vozila sarajevske tramvaje, stanica kod kasarne Maršal Tito je bila "opasno mesto" na kojem su putnici često stradali od snajperske vatre iz predela Grbavice, pod kontrolom Sarajevsko-romanijskog korpusa čiji su zapovednici, po optužbi, bili potčinjeni generalu Momčilu Perišiću


Svedokinja sa pseudonimom MP 229 je 27. februara 1995. godine vozila tramvaj na koji je, po njenim tvrdnjama, otvorena vatra iz pravca Grbavice koju je držala vojska bosanskih Srba. O istom incidentu je juče, na suđenju bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, svedočila Alma Mulaosmanović, jedna od nekoliko civila koji su tom prilikom ranjeni.

Budući da je svedokinja već dala iskaz na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću, bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, transkript tog svedočenja je uveden u dokaze a u sudnici je pročitan kratak sažetak njene izjave u kojem se navodi da je tramvaj izrešetan sa leve strane na raskrsnici u ulici Zmaja od Bosne, nedaleko od kasarne Maršal Tito.

Svedokinja je rekla da u prvom trenutku nije shvatila da je na tramvaj otvorena vatra već je pomislila da su se "sklopile žice" kojima se vozilo snabdeva električnom energijom. Kada se okrenula videla je putnike na podu i krv i shvatila je da su ljudi ranjeni. Nastavila je da vozi tramvaj još pedesetak metara, dok nije prošla "opasno mesto" i došla na sigurno.

Na istom "opasnom mestu", svedokinja je nekoliko dana kasnije prisustvovala još jednom snajperskom incidentu navedenom u optužnici protiv Perišića. Kada se 3. marta 1995. godine svojim tramvajem približila kasarni Maršal Tito videla je pripadnike UNPROFOR koji su joj signalizirali da se ne zaustavlja na stanici već da nastavi da vozi. Zaustavila je tramvaj tek kada je videla još nekoliko parkiranih vozila ispred sebe. Koleginica Slavica Livnjak joj je tada rekla da je pucano i na njen tramvaj.

Novak Lukić, branilac generala Perišića je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da je Armija BiH krajem 1994. i početkom 1995. godine bila bolje snabdevena nego Vojska Republike Srpske te da su njeni pripadnici imali i "bolje oružje i snajperiste". Takođe je tvrdio da se jedan deo Grbavice, odakle su, po svedokinji, ispaljeni rafali na tramvaj, nalazio u rukama Armije BiH. Svedokinja je odgovorila da je, po njenim saznanjima, taj deo držala VRS.

Momčilo Perišić se tereti da je kadrovskom, materijalnom i logističkom podrškom koju je Vojska Jugoslavije pružala bosanskim Srbima značajno doprineo zločinima koje su njemu potčinjeni zapovednici VRS počinili nad Sarajevom i Sarajlijama između avgusta 1993. i novembra 1995. godine.

Dijeljenje sadržaja