Glavni tužilac "svesrdno podržava" diplomatske napore za prevazilaženje krize u Beogradu, ali istovremeno nastoji da se osigura od svakog rešenja koje bi išlo "na račun autoriteta Tribunala." Očekivanja da će sam Milošević shvatiti kako je bolje da mu se sudi u Hagu, nego u Beogradu

Uprkos diskretnim porukama iz nekih zapadnih diplomatskih kancelarija da sada "nije trenutak" da insistira na predaji optuženog bivšeg predsednika Jugoslavije, glavni tužilac Haškog tribunala Karla/Carla del Ponte je novom predsedniku, uz najlepše želje za uspeh "novozasnovane demokratije", poručila kako je "spremna da Miloševića u svako doba primi u Hagu".

Navedene diplomatske poruke Del Ponte je uvažila u toliko što nije tražila da joj Miloševića izruče "sutra", već je ostavila mogućnost da se to učini "u svako doba." Uvažila je, takođe, i potrebe mirne tranzicije, te od novog predsednika nije tražila da uhapsi svog prethodnika, već je izrazila nadu, i očekivanje, da će sami građani SRJ - u njihovoj "legitimnoj aspiraciji za pravdom" - poželeti da Miloševića vide pred Tribunalom. Njeno je uverenje da je to "jedino rešenje" ukoliko se želi trajni mir i stabilnost na Balkanu i ukoliko građani SRJ žele "da budu u celosti prihvaćeni u međunarodnoj zajednici".

Ne oslanjajući se samo na dobru volju novih vlasti, Del Ponte je od trenutka promene u Beogradu u stalnom kontaktu sa visokim evropskim i američkim zvaničnicima, od kojih će u najvećoj meri zavisiti brzina i stepen povratka SRJ u međunarodnu zajednicu. Cilj tih kontakata, kako ih tumači portparol tužilaštva Pol Rizli/Paul Risley, jeste da se osigura da diplomatski napori koji se preduzimaju za prevazilaženje krize u Beogradu - a koje Del Ponte "svesrdno podržava" - "ne budu preduzeti na račun autoriteta i mandata Haškog tribunala".

Neočekivano laka kapitulacija Miloševića pred narodnom pobunom otklonila je bojazni od krvavog građanskog rata, radi kojih su se pojedini političari - kao što je, recimo, specijalni izaslanik za ljudska prava UN, Jirži Dinstbir/Jiri Dienstbier - zalagali da se bivšem predsedniku, u zamenu za mirno napuštanje vlasti, garantuje imunitet od krivičnog gonjenja. Otpale su, takođe, i bojazni da bi Rusija, Kina, Belorusija ili neka četvrta zemlja, mogle dati azil optuženom bivšem predsedniku. Ispostavilo se da Miloševića niko neće, a da se ni njemu samom ne napušta zemlja u kojoj, očito, računa da bi još mogao da igra nekakvu "političku ulogu".

Miloševićeva izjava da namerava da se, nakon kraćeg odmora, vrati u politiku, iritirala je mnoge zapadne prestonice, koje su se oglasile kategoričnim odbijanjem svake takve mogućnosti. No u tome bi, strahuju u Tribunalu, mogla da se krije "nova zamka", slična kompromisu koji je Ričard Holbruk/Richard Holbrooke svojevremeno postigao sa Radovanom Karadžićem. Da se, naime, sav međunarodni pritisak usmeri ne na Miloševićevo izvođenje pred Međunarodni sud, već na njegovo povlačenje iz politike i javnog života, nakon čega bi bivši predsednik mogao jednostavno da nestane, kao što je nestao i bivši lider bosanskih Srba.

Problem, međutim, nije samo Milošević - kaže Rizli i podseća da su pored njega za zločine na Kosovu optuženi još i Milan Milutinović, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Vlajko Stojiljković - koji su i dalje na visokim pozicijama vlasti u Srbiji ili SRJ. Mada ne dovode u pitanje ukidanje naftnog embarga i ostalih sankcije - budući da one nisu ni uvedene zbog odbijanja saradnje sa Tribunalom - u Hagu se pitaju mogu li Evropska unija i njene zemlje članice "normalizovati odnose sa zemljom u čijoj vladi sede optuženi za ratne zločine?" To će, pored ostalog, biti i jedna od tema razgovora Karle del Ponte sa predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem, koje Rizli najavljuje za sledeću sedmicu.

Pored petorice sa "kosovske optužnice", u Srbiji su i dalje na slobodi trojica optuženih za masakr u vukovarskoj Ovčari: Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić. Javna je tajna da se u Beograd sklonio optuženi general Ratko Mladić, a sumnja se da bi u Srbiji mogli da budu još i Radovan Karadžić i Mile Martić. Rizli smatra "vrlo verovatnim" da se u Srbiju, kao "zemlju utočišta od međunarodne pravde", sklonila i većina ostalih sa spiska 26 javno optuženih osoba koje su još u bekstvu. Šanse za njihovo hapšenje, smatra Rizli, mogle bi uskoro "dramatično porasti", nezavisno od toga da li će nove vlasti prihvatiti svoje međunarodno pravne obaveze, kao što ih je - nakon dugog i ogorčenog otpora - morala prihvatiti Hrvatska. U prilog tome će, smatra Rizli, delovati "nestabilno političko okruženje" i činjenica da begunci više neće uživati zaštitu kakvu su uživali pod Miloševićevim režimom. A to bi neke od begunaca moglo naterati da potraže sklonište u susednim zemljama, kao što bi moglo olakšati posao "lovcima na nagradu", koju je za njihovo hapšenje raspisala američka administracija.

Pošto nemaju iluzija da bi, "u ovom trenutku", međunarodna zajednica mogla da nove vlasti u Beogradu izloži prevelikom pritisku da izvrše sve svoje obaveze prema Tribunalu, u Hagu najviše nade polažu u samog Miloševića. Ukazujući, naime, na sve glasnije zahteve ogorčenih građana da se Miloševiću "sudi u Beogradu, a ne u Hagu", Rizli primećuje kako bi svrgnuti predsednik "mogao ubrzo zaključiti kako mu je, ipak, bolje i bezbednije da se sam preda Tribunalu".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja