Obaveza saradnje sa Tribunalom važi i za SFOR, njegove zemlje-članice i njegove zvaničnike - zaključile su sudije i uputile "obavezujuće naloge" na adrese Saveta NATO i 33 zemlje angažovane u SFOR , kao i poziv na svedočenje (pod pretnjom kazne) američkom generalu Šinsekiju. Kako će se novi zaplet u slučaju hapšenja Stevana Todorovića odraziti na spremnost snaga NATO da nastave da Tribunalu isporučuju optužene za ratne zločine?

Našavši se u situaciji da se opredeljuju između čuvanja operativnih tajni SFOR i zaštite prava optuženog, sudije Haškog tribunala izabrale su ovo drugo. Po cenu da se, time, zamere "ruci koja ih hrani", odnosno isporučuje im optužene za suđenja pred Tribunalom.

Pred takav izbor sudije je stavio Stevan Todorović, bivši šef policije Bosanskog Šamca, optužen za etničko čišćenje Muslimana i Hrvata iz tog dela Bosne. Od kako ga je SFOR septembra 1998. isporučio Hagu, njegova odbrana nastoji da dokaže da je Todorović "kidnapovan" na Zlatiboru, nezakonito prebačen preko Drine i tu predat - tačnije "prodat" - pripadnicima međunarodnih snaga. Da bi to dokazala, odbrana traži svu dokumentaciju SFOR o njegovom hapšenju, kao i svedočenje ličnosti koje su u tome učestvovale, na čelu sa tadašnjim zapovednikom međunarodnih snaga u Bosni, američkim generalom Šinsekijem/Shinseki.

Komanda SFOR, međutim, odbija da obelodani ta dokumenta, pozivajući se na razloge "operativne sigurnosti" i tvrdeći da Todorović, čak i da je njegova verzija događaja tačna, ne bi imao pravo da traži da bude oslobođen i vraćen u "zemlju utočišta", kako su njegovi branioci nazvali Srbiju. Takav stav SFOR u velikoj meri deli i tužilaštvo, koje ističe da nadležnost Tribunala nad optuženim Todorovićem ne može da bude "obezvređena nekom eventualnom nezakonitošću koja se mogla dogoditi prilikom njegovog hapšenja".

Sudije, međutim, odbijaju da se izjasne o tome da li Todorović ima pravo da traži da bude oslobođen i vraćen u "zemlju utočišta" dok im ne budu u punoj meri poznate okolnosti pod kojima je uhapšen. A da bi se te okolnosti rasvetlile, traže da se Todorovićevoj odbrani dostave svi pisani izveštaji SFOR o operaciji hapšenja, kao i audio i video snimci na kojima je ono registrovano, te da se otkrije identitet svih osoba koje su u tome učestvovale. Sudije, pored toga, traže da se pred sudom, u ulozi svedoka, pojavi general Šinseki koji je Todoroviću, kako tvrdi, lično "poželeo dobrodošlicu" u bazi SFOR u Tuzli, pitajući ga da li je zaista verovao da može pobeći od pravde . General, istina, nije pozvan u svojstvu bivšeg zapovednika SFOR, već kao "pojedinac koji ima saznanja o događaju" u kojem treba da svedoči.

Ovo je, inače, prva odluka sudija u kojoj se izričito zaključuje da se obaveza saradnje sa Tribunalom - propisana članom 29 njegovog Statuta - odnosi ne samo na države, već i na međunarodne organizacije i njihove "kompetentne organe" kao što je, u ovom slučaju, SFOR. Na osnovu takvog tumačenja Statuta izdati su "obavezujući nalozi" za dostavljanje dokumenata SFOR i Savetu NATO, kao i svim zemljama koje učestvuju u međunarodnim snagama u Bosni.

Lopta je, tako, vraćena SFOR odnosno NATO, čija je pravna služba pismeno 9. jula ove godine obavestila Tribunal da neće dostaviti tražena dokumenta, zamolila sudije da ništa više ne traže, saopštila da neće poslati svog predstavnika na raspravu zakazanu za 25. jul, te - konačno, ali ne i najmanje važno - upozorila da bi eventualno oslobađanje Todorovića "dovelo do situacije u kojoj dalja hapšenja optuženih ne bi imala mnogo smisla".

Odlukom koja je saopštena prošlog petka sudije su, ipak, ostavile "elegantan izlaz" SFOR i njegovim zemljama članicama. Ukazano im je, naime, da u roku od 15 dana mogu da zatraže da se "obavezujući nalozi" stave van snage, jer bi obelodanjivanje traženih dokumenata "ugrozilo interese nacionalne bezbednosti". U dosadašnjim komunikacijama sa Tribunalom SFOR se, istina, već pozivao na "interese operativne bezbednosti", ali sudije smatraju da takva "uopštena primedba" nije dovoljna, već je neophodno argumentovati zašto bi otkrivanje određenih dokumenata moglo da ugrozi te interese.

U tužilaštvu su već najavili da će se žaliti na najnoviju odluku sudija u slučaju Todorović. Mada se uzdržavaju da komentarišu slučaj o kojem sudije tek treba da se izjasne, u tužilaštvu ne kriju da zaziru od svega što bi moglo da utiče na spremnost SFOR da rizikuje živote svojih vojnika kako bi priveo pravdi optužene za ratne zločine.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja