Strategija odbrane Radovana Karadžića – kako se jasno videlo na današnjoj konferenciji o stanju u postupku – jeste da iskoristi svaku priliku da rasteže postupak u nadi da će Tribunal biti zatvoren pre nego što se mu se suđenje završi, ili čak pre nego što i počne. Karadžićeva optužnica protiv Holbruka "proširena" na Kontakt grupu i Savet bezbednosti


Optužujući danas u nekoliko navrata tužilaštvo da želi da "zbrza i smandrlja" postupak protiv njega, Radovan Karadžić je na konferenciji o stanju u postupku dosad najjasnije naznačio strategiju svoje odbrane od optužbi za genocid i druge zločine počinjene u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1995. godine. Ta strategija bi se, u najkraćem, mogla opisati ovako: iskoristiti svaku priliku da se odugovlači sa postupkom u nadi da će Tribunal biti zatvoren pre nego što se mu se suđenje završi, ili čak pre nego što i počne.

Na "zbrzavanje", po Karadžiću, ukazuje i činjenica da je prva konferencija o stanju u postupku – umesto posle uobičajenih 120 dana - održana nepune tri sedmice nakon njegovog drugog pojavljivanja u sudnici, 29. avgusta ove godine. Karadžić, dalje, od Pretresnog veća traži da ne žuri sa donošenjem odluke po njegovom podnesku o sporazumu o imunitetu koji je navodno sklopio sa Holbrukom. Traži da se sa odlukom sačeka dok on ne završi "obimnu istragu" koju je započeo sa ciljem da dokaže da mu imunitet od krivičnog gonjenja pred Tribunalom nisu garantovale samo SAD, već i sve članice Kontakt grupe, naglašavajući da se radi o stalnim članicama Saveta bezbednosti. Tvrdi, takođe, da je došao do "neoborivih dokaza" da je NATO pokušao da ga likvidira, što bi veće takođe trebalo da ima u vidu pri odlučivanju o njegovom podnesku.

Sudija Bonomi/Bonomy je tim povodom optuženom skrenuo pažnju na, kako ga je definisao, "pravno pitanje" po kojem – čak i kada bi sve to što Karadžić tvrdi bilo tačno – "to ne bi smelo da ima nikakvog uticaja na rad ovog suda". Karadžić se, međutim, nije dao razuveriti, ponavljajući da je "Holbruk radio u ime Kontakt grupe i Saveta bezbednosti" i da je to, po njemu, "osnovno pitanje".

Dalje, na strategiju "dobijanja na vremenu" ukazuje i Karadžićevo uporno insistiranje da će izmenjena optužnica – koju će tužilac, kako je najavio, dostaviti najkasnije u sledeći ponedeljak – za njega predstavljati "potpuno novu optužnicu". Karadžić zato zahteva da nakon njenog podnošenja ima "novi početak", odnosno ponovno izjašnjavanje o krivici u roku od 30 dana i ponovno odbrojavanje rokova za podnošenje preliminarnih prigovora.

Ukazujući da se tužilaštvo, u odgovoru na podnesak kojim je tražio da mu se transkripti sa sudskih rasprava prevode sa engleskog na srpski jezik, pozvalo na "siromašne resurse" kojima raspolaže prevodilačka služba, Karadžić je predložio sledeće rešenje. "Pa, ako su resursi siromašni za ovakav ogroman slučaj" – rekao je – "onda se postavlja pitanje da li radnja može više da radi. Jer, kod nas i svuda u svetu, kad nestane novca radnja se zatvara".

Na početku današnje konferencije o stanju u postupku sudija Bonomi je Karadžiću skrenuo pažnju na posledice samozastupanja, ukazao mu da je pred Tribunalom bilo slučajeva da optuženi igraju aktivnu ulogu u svojoj odbrani uprkos tome što imaju i profesionalne zastupnike i pozvao ga da o tome razmisli. Karadžić je na to odgovorio da "mora držati odbranu u svojim rukama u cilju utvrđivanja istine o našem konfliktu". Dodao je da on ovde ne brani sebe već "narod koji je propatio i civilne šefove malih država koji će biti na udaru NATO nakon ovog presedana da se sudi civilnom šefu države".

Sudija Bonomi je na to upozorio optuženog da to što sebe vidi kao "zastupnika naroda i šefova država" samo povećava njegovu odgovornost da im obezbedi "najbolju moguću odbranu", ali se Karadžić nije dao time zavesti.

Sledeća konferencija o stanju u postupku biće naknadno zakazana, nakon što tužilac podnese izmenjenu optužnicu protiv bivšeg "civilnog šefa male države".

Dijeljenje sadržaja