U replici na završne reči branilaca šestorice bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine nad Albancima 1999. godine tužilac još jednom objasnio zašto smatra da Pretresno veće treba optuženima da odmeri kazne od 20 godina do doživotnog zatvora. Posle takozvane duplike, odnosno "odgovora branilaca na odgovor tužioca", sudije se povukle na većanje o presudi


Pošto su odbrane šestorice bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine prethodnih dana iznele svoje završne reči, tužilac je danas iskoristio pravo na repliku, odnosno odgovor na argumentaciju branilaca. Tužilac Tomas Henis/Thomas Hannis je naveo zašto Pretresno veće treba da odbaci sugestije branilaca za oslobađanje optuženih i prihvati zahtev optužbe da budu osuđeni na kazne od 20 godina do doživotnog zatvora.

Tužilac je prvo odgovorio na argument odbrane bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića da Vrhovna komanda 1999. godine nije postojala a da se Vrhovni savet odbrane, iako je postojao, nije sastajao jer za to nije bilo potrebe. Stav optužbe je da više dokumenata i izjava svedoka obeju strana ukazuju na to da je proglašenjem ratnog stanja 24. marta 1999. godine Vrhovni savet odbrane, čiji je Milutinović bio član, preimenovan u Vrhovnu komandu i nastavio sa radom tokom NATO intervencije.

Branilac Toma Fila je u završnoj reči pobijao navod optužbe da je bivši potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović bio politički izaslanik Slobodana Miloševića za Kosovo, rekavši da bi u tom slučaju morali postojati pisani izveštaji na liniji Šainović-Milošević. Tužilac je danas odgovorio da su takvi izveštaji mogli biti usmeni a ne pisani. Optužba ne spori tvrdnju odbrane nekadašnjeg načelnika Generalštaba VJ generala Dragoljuba Ojdanića da je on bio "dobar vojnik", ali smatra da je bio spremniji od svog prethodnika generala Perišića da bespogovorno izvršava Miloševićeva naređenja.

Tužilac se osvrnuo na insistiranje odbrane generala Vladimira Lazarevića da Zajedničku komandu vojske i policije za Kosovo, koja je, po optužnici, bila instrument za sprovođenje plana etničkog čišćenja, naziva "takozvanom komandom". Kaže da dokazi koje je optužba ponudila tokom suđenja jasno ukazuju da je to telo postojalo, navodeći i reči Milana Milutinovića iz novembra 1998. u kojem pripadnicima policije saopštava da će Zajednička komanda raditi po starom. "Ako je to takozvana komanda, onda je ovo takozvani međunarodni sud, a ja takozvano ljudsko biće", zaključio je tužilac.

Optužba ne negira navode odbrana generala Nebojše Pavkovića i Sretena Lukića da se u svakom ratu dešavaju ubistva, silovanja i druga krivična dela, ali naglašava da su kosovski zločini 1999. godine bili predvidiva posledica ponašanja srpskog političkog, vojnog i policijskog vrha, a ne izolovani incidenti kakvi se dešavaju u svakom ratu.

Posle takozvane duplike branilaca, odnosno kratkog "odgovora na odgovor" tužioca, predsedavajući sudija Ijan Bonomi/Iain Bonomy je zaključio poslednje zasedanje pred izricanje prvostepene presude, a on i njegove kolege iz veća će se truditi da se to, kako je rekao, desi "što je pre moguće".

Dijeljenje sadržaja