Zahtevom da se Vojislavu Šešelju dodeli branilac i da se iz postupka isključe njegovi pravni savetnici tužilaštvo, očito, pokušava da spreči ponavljanje "slučaja Haradinaj" u kojem je optužba ostala bez ključnih svedoka koji su pod pritiscima i pretnjama odustali od svedočenja ili promenili svoje prethodne iskaze


Suđenje Vojislavu Šešelju je prekinuto a kada će se nastaviti zavisiće od niza odluka koje će – povodom tužiočevog zahteva da se optuženom dodeli branilac – u narednim sedmicama i mesecima doneti Pretresno i Žalbeno veće Tribunala. Od tih bi odluka, čak, moglo da zavisi i da li će se uopšte nastaviti i privesti kraju postupak protiv lidera srpskih radikala, optuženog za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Šešelj, naime, preti da bi – u slučaju da mu se oduzme pravo da se sam zastupa – postupak mogao da se nastavi samo u njegovom odsustvu ili, kako je naglasio, "posthumno."

Pretresno veće je danas odobrilo tužilaštvu da uloži žalbu na odluku od 15. avgusta ove godine kojom je odbijen njegov zahtev za prekid postupka do rešenja o podnesku za dodelu branioca. Šešelj se na današnjoj raspravi protivio da se odobri ulaganje žalbe, tvrdeći da se time krši njegovo pravo na ekspeditivno suđenje i insistirajući da mu se obelodane imena budućih svedoka optužbe. Tužilac Deril Mandis/Daryl Mundis, međutim, kategorički odbija da otkrije Šešelju imena budućih svedoka ukazujući da bi ih time doveo u "ranjiv položaj" i izložio riziku zastrašivanja i progona od strane optuženog i njegovih saradnika. Tužilaštvo, očito, pokušava da spreči ponavljanje "slučaja Haradinaj" u kojem je ostalo bez ključnih svedoka koji su pod pritiscima i pretnjama odustali od svedočenja ili promenili svoje prethodne iskaze.

Zahtev tužilaštva da se Šešelju oduzme pravo na samozastupanje i da se iz postupka isključi tim njegovih pravnih savetnika se u najvećoj meri zasniva na onome što optužba opisuje kao kampanju zastrašivanja i progona svedoka koju vodi i organizuje optuženi a sprovode je njegovi saradnici. Uz opširni podnesak na oko stotinak stranica, kojim se obrazlaže zahtev za dodelu branioca tužilaštvo je priložilo i oko hiljadu stranica aneksa u kojima se navode konkretni primeri zastrašivanja, progona i vređanja svedoka. Budući da se navode primeri sa sednica zatvorenih za javnost, ti aneksi su poverljivog karaktera a neki – kako se danas čulo – nisu obelodanjeni ni samom optuženom. Šešelj je danas tražio da mu se obelodani kompletan podnesak tužilaštva sa svim poverljivim aneksima a Pretresno veće je najavilo da će o tome odlučiti do kraja ove ili početkom sledeće sedmice.

Od trenutka kada mu bude dostavljen prevod te odluke počeće da teče rok od mesec dana u kojem Šešelj treba da odgovori na tužiočev podnesak. Kakva god bila odluka Pretresnog veća o zahtevu za dodelu branioca, slučaj će se, ne treba sumnjati, naći pred Žalbenim većem. Koliko će sve to trajati nemoguće je prognozirati, ali ukoliko Žalbeno veće podrži zahtev tužilaštva za prekid postupka do konačne odluke o dodeli branioca, malo je verovatno da bi se suđenje Vojislavu Šešelju moglo nastaviti do kraja ove godine.

Dijeljenje sadržaja