Podrška Kongresa opredeljenju Bušove administracije da se u preostalih šest godina obave svi glavni poslovi predviđeni rezolucijom Saveta bezbednosti o formiranju Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji .- Nema normalizacije na Balkanu dok se "arhitekti genocida" Karadžić i Mladić ne nađu u Hagu .- Upozorenje Beogradu povodom približavanja kongresnog roka od 31. marta


Američki Kongres podržao je ocenu Bušove/Bush administracije da je Haški tribunal na pravom putu u svojim nastojanjima da se privedu pravdi i kazne svi odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu - ali isto tako i u proceni da taj put ne može da se otegne u nedogled i produži na neodređeno vreme. Zaključak je, s tim u vezi, da SAD podrže mandat Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) negde do 2008. godine, s tim da se u ovih preostalih šest godina učini ve što je potrebno da se privedu u Hag svi optuženi za ratne zločine na Balkanu - kao i da se obezbedi da istražni i sudski postupak bude efikasniji nego što je dosad najčešće bio slučaj.

"Potrebno je da Tribunal ostane dosledan osnivačkoj rezoluciji Saveta bezbednosti u poteri za najodgovornijima za zločine. Jasno je da Tribunal nije bio osnovan da sudi svakom prekršaju zakona do kojeg je došlo tokom ratnog sukoba. Kao i da nije bio formiran da u potpunosti uzurpira autoritet i, što je još važnije, odgovornost suverenih zemalja", rekao je u istupanju pred kongresnim Komitetom za međunarodne odnose ambasador Pjer-Ričard Prosper/Pierre-Richard Prosper, zadužen u Stejt departmentu/State Department za probleme ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi. "Tražimo, stoga, od država u regionu da ispune svoju ulogu: da u potpunosti sarađuju sa Tribunalom u istražnom postupku i u procesu podizanja optužnica. Agresivno se angažujemo, na najvišem nivou, u SR Jugoslaviji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u podsećanju na njihovu međunarodnu obavezu da izruče u Hag sve optužene za ratne zločine koji se nalaze u bekstvu. To je obaveza koju oni moraju da poštuju i da je ispune. Neće se doći na prag normalizacije na Balkanu dok optuženi arhitekti genocida, kao što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ne odu u Hag".

Ambasador Prosper dobio je punu podršku kongresmena u generalnoj oceni da bi sveukupni period od 15 godina trebalo da bude dovoljan za ispunjenje obaveza koje su postavljene pred ICTY osnivačkim dokumentom Saveta bezbednosti, 1993. Tim povodom, u debati pred Komitetom za međunarodne odnose Predstavničkog doma naglašeno je da tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu predstavljaju, zapravo, "prvu, odnosno krajnju meru" međunarodne zajednice, u situaciji kad nefunkcionalna domaća pravosuđa nemaju političku podršku, kredibilitet i sve ostalo što im je neophodno u suočavanju sa genocidom i ostalim najtežim ratnim zločinima .

"Relevantne države najčešće nisu u mogućnosti da gone ratne zločince neposredno posle ratova ili domaćih sukoba. Njihova pravosudna struktura najčešće je toliko oštećena, kad je reč o izvorima, kadrovima i objektima, da jednostavno nemaju mogućnosti da u bližoj budućnosti pokrenu istragu o ratnim zločinima. Te istrage, pogotovu protiv glavnih
lidera koji su planirali i provodili tu strategiju zločina, izuzetno su složene, skupe i iziskuju mnogo vremena. To je, sasvim sigurno, i danas slučaj sa Bosnom i Hercegovinom, dok se u nekim balkanskim državama, i pored pozitivnih političkih promena, glavni optuženi za ratne zločine i dalje tretiraju kao nacionalni heroji", ocenila je sudija Patriša Vold/Patricia Wald, koja je nedavno završila dvogodišnji mandat u sudskom veću Haškog tribunala.

Kristofer Smit/Christopher Smith, predsednik kongresne Helsinške komisije za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), pozitivno je ocenio dosadašnji učinak Haškog suda, podržavajući očekivanja da će u najavljenom periodu do 2008. godine Međunarodni tribunal efikasno privesti kraju i neke od "velikih poslova" koji su mu preostali. Tim povodom, on se osvrnuo i na trenutno najaktuelniju temu u odnosima između Vašingtona i Beograda - 31. mart, kao rok za obustavljanje bilateralne pomoći i međunarodne podrške SRJ, ukoliko se pre toga ne uspostavi traženi stepen saradnje Beograda sa Hagom.

"Kao naš doprinos uspešnom radu Međunarodnog tribunala, potrebno je usloviti dalju pomoć Srbiji - gde nesmetano žive osobe optužene za nesporne, najteže ratne zločine izvršene u Vukovaru i Srebrenici i u kojoj je i dalje ograničen pristup informacijama i funkcionerima, potreban da bi se upotpunila i zastupala optužnica u Hagu", rekao je kongresmen Smit, napominjući da se na tu temu razgovaralo nedavno u Kongresu sa jugoslovenskim predsednikom Koštunicom. "Beogradu mora biti jasno da saradnja sa Tribunalom mora da bude potpuna. Ista politika mora da bude primenjena prema nadležnima u Republici Srpskoj, kao i na drugim stranama gde se još nalaze neki od optuženih za ratne zločine. Tamo gde su prisutne međunarodne snage, kao u slučaju Bosne, njihova obaveza je da uhvate te optužene, ali lokalne vlasti su za to ipak najodgovornije".

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja