Upozorenja iz sedišta UN povodom inicijative SAD da se ograniči mandat Međunarodnog tribunala za ratne zločine .- Pravosudni sistemi u SR Jugoslaviji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nisu spremni za preuzimanje sadašnjih obaveza Tribunala u Hagu

U Njujorku/New York je najavljeno da će predstavnici međunarodnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu razgovarati iduće nedelje sa budžetskim komitetom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o daljem finansiranju ovih institucija, koje je Savet bezbednosti formirao u jeku ratova na Balkanu i u Africi. U sedištu svetske organizacije naglašeno je tim povodom da je u ovom slučaju reč o "redovnom usaglašavanju stavova" osnivača iz UN sa izaslanicima iz Haga i Aruše - sastanku koji je, sticajem okolnosti, koincidirao sa inicijativom Bušove/Bush administracije da se rad ova dva međunarodna tribunala oroči do 2008. godine.

"Predsedavajući Haškog tribunala Klod Žorda/Claude Jorda i glavni tužilac Karla/Carla del Ponte već su generalno najavili, istupajući prošle godine pred Savetom bezbednosti, da bi se u tom roku mogao i očekivati završetak poslova postavljenih osnivačkim dokumentom iz 1993. godine", saopštila je Mari/ Marie Okabe, predstavnica za štampu generalnog sekretara UN Kofija Anana/ Annan. Tom prilikom ona je odbacila optužbe o korupciji i ozbiljnim zloupotrebama, koje je izaslanik američke vlade za pitanja ratnih zločina Pjer-Ričard/ Pierre-Richard Prosper izneo u četvrtak kao jedan od razloga Vašingtona za početak distanciranja od tribunala u Hagu i Aruši.

Pomenuto Prosperovo istupanje - pred Komitetom za međunarodne odnose kongresnog Predstavničkog doma - počinje da dobija sve šire odjeke i u američkoj javnosti. U izjavi za Njujork tajms/New York Times oglasio se predsedavajući Ustavnog suda Južne Afrike Ričard Goldstoun/Richard Goldstone , inače prvi glavni tužilac Haškog tribunala, sa upozorenjem na šire međunarodne reperkusije koje mogu da imaju dalji pokušaji "vezivanja ruku" sudovima zaduženim od strane UN da odmeri pravdu odgovornima za najteže ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi. "Preuranjeno je, u svakom pogledu, postavljati striktne vremenske rokove u situaciji kad se glavni optuženi za zločine u Bosni i dalje nalaze van domašaja Haškog tribunala. Sudovi u Hagu i Aruši pružaju maksimalni doprinos, imajući u vidu uslove u kojima rade, i mora im se omogućiti da dovrše svoj posao bez ikakvih pritisaka sa strane", rekao je Goldstoun, podsećajući da se rad Tribunala u Hagu može okončati "jedino onako kako je i otpočeo"- odgovarajućom rezolucijom Saveta bezbednosti, a ne odlukom Bele kuće.

Direktor u organizaciji Hjumen rajts voč/Human Rights Watch Ričard Diker/Richard Dicker takođe je javno upozorio na potencijalnu kontraproduktivnost inicijative američke administracije "u trenutku kad je pred Haškim tribunalom, procesom Miloševiću počelo najznačajnije suđenje za ratne zločine posle Nirnberga 1945". "Koja je svrha izazivati konfrontaciju sa saveznicima, kad se američki plan praktično poklapa sa planom koji je glavni tužilac Karla del Ponte iznela novembra prošle godine pred Savetom bezbednosti, najavljujući za 2008. godinu završetak procesa koje planirao Tribunal u Hagu? Ako pojedine vlade počnu da diktiraju tužilaštvima u Hagu i Aruši šta žele da se uradi, i u kom roku, onda će to označiti kraj nezavisnosti tih sudova", upozorio je Diker u intervjuu za Američki nacionalni radio, ocenjujući da pravosudni sistemi u SR Jugoslaviji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj "ni izbliza još nisu spremni" da preuzmu obaveze koje su sad u nadležnosti Haškog tribunala.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja