Na raspravi po žalbi na presudu kojom je osuđen na 27 godina zatvora, Momčilo Krajišnik negirao da je imao saznanja o zločinima počinjenima nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. godine. Krajišnik traži oslobađajuću presudu a tužilaštvo kaznu doživotnog zatvora za bivšeg predsednika skupštine bosanskih Srba


Iznoseći argumente na raspravi po žalbi na presudu kojom je u septembru 2006. godine osuđen na 27 godina zatvora, Momčilo Krajišnik je tvrdio da nije znao za zločine koji su počinjeni u Bosni i Hercegovini 1992. godine. Ukazao je da je "u ratu radio samo dve odnosno tri stvari – bio je predsednik Parlamenta i pregovarač a ne nekakav član Predsedništva bosanskih Srba, ni de iure, ni de facto".

Krajišnik je u pisanom podnesku izneo još dva osnova za žalbu. Tvrdio je, naime da su njegova prava ugrožena jer "nije imao kompetentnog branioca" i negirao da je bio član udruženog zločinačkog poduhvata. Krajišnik je dodao da je jedino što je činio bilo "da pregovorima dođe do mirnog rešenja", kao i da nije bio informisan o tome šta su radile lokalne srpske vlasti u pojedinim opštinama u BiH.

Deo Krajišnikove žalbe koja se odnosi na pravnu argumentaciju u vezi sa učešćem optuženog u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) sastavili su i obrazložili američki advokati, braća Alen/Alan i Nejtan/Nathan Deršovic/Derchowitz. Oni tvrde da su učesnici UZP široko određeni u optužnici. "Jedini koji se ne nalazi na listi sam ja", zaključio je Nejtan Deršovic. Alen Deršovic je ukazao da je tužilaštvo gonilo Krajišnika "na osnovu njegovih političkih izjava i govora koji se mogu tumačiti na različite načine" i ne mogu biti osnov za optužbe za ratni zločin.

U odgovoru na argumente odbrane, tužilac je ukazao da Krajišnik nije optužen za krivično delo govora mržnje već za udruživanje u zločinački poduhvat čiji je cilj bio izvršenje teških zločina na širokom području, uključujući ubistva, deportacije, progone i prisilno premeštanje stanovništva. Odluka o njegovoj krivici, podsetio je tužilac, nije doneta samo na osnovu Krajišnikovih političkih govora već na bazi "sveukupnih izvedenih dokaza o učešću vođstva bosanskih Srba u izvršenju zajedničkog zločinačkog plana".

Devet žalbenih osnova je obrazložio i prijatelj suda, Kolin Nikols/Colin Nichols koji tvrdi da Krajišnik nije imao pravično suđenje kao i da je Pretresno veće u presudi počinilo pravne i činjenične greške u vezi sa udruženim zločinačkim poduhvatom, deportacijama, prisilnim premeštanjem, položajem optuženog u hijerarhiji bosanskih Srba i njegovoj svesti o počinjenim zločinima. Nikols je zaključio da je "preterana" kazna koja je izrečena Krajišniku

Na visinu kazne se žalilo i tužilaštvo koje smatra da bi jedina kazna srazmerna počinjenim zločinima bio doživotni zatvor.

Žalbeni postupak u predmetu Momčila Krajišnika nije okončan današnjom raspravom. Žalbeno veće je, podsetimo, odobrilo Krajišniku da do 15. septembra ove godine “intervjuiše” Radovana Karadžića i odluči da li će ga pozvati da svedoči u njegovu odbranu. U slučaju da se Karadžić pojavi na klupi za svedoke priliku da ga unakrsno ispita imaće i tužilaštvo.

Dijeljenje sadržaja