Veštak odbrane policijskog generala detaljno opisao šta sve 1998. i 1999. godine nije bila uloga Štaba MUP za Kosovo, na čijem je čelu bio optuženi Sreten Lukić. Na kraju je pojasnio šta taj organ jeste radio na Kosovu – služio je, kaže, samo za dopunsko izveštavanje policijskog vrha u Beogradu i logističku podršku policiji u pokrajini


Nastavljajući ekspertsko svedočenje u odbranu policijskog generala Sretena Lukića, profesor kriminalistike iz Kragujevca Branislav Simonović je pokušao detaljnije da objasni zašto je rešenje ministra policije Vlajka Stoiljkovića od 16. juna 1998. godine o uspostavljanju Štaba MUP za Kosovo bilo "nemoguća misija", kada se radilo o sprovođenju ključnih odredbi tog dokumenta u praksi. Podsetimo, u osnivačkom aktu Štaba MUP za Kosovo, na čijem se čelu 1998. i 1999. godine nalazio optuženi Lukić, je navedeno da taj organ ima ovlašćenja da "planira, organizuje i upravlja" antiterorističkim akcijama na Kosovu i to preko pokrajinskih Sekretarijata unutrašnjih poslova i Posebnih jedinica policije (PJP).

Dokazujući da na terenu nije sprovedeno ono što je stajalo na papiru, odbrana je prezentovala Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji policije koji se, po svedoku, direktno "sudarao" sa Stoiljkovićevim rešenjem o osnivanju štaba. Po Pravilniku policije, naime, za planiranje akcija su zaduženi lokalni sekretarijati, kao i za upravljanje svim uniformisanim policajcima, osim onim angažovanim u okviru PJP. Te posebne jedinice, opet, po Simonoviću su bile u nadležnosti njenog komandanta, a u vreme NATO intervencije 1999. godine, kada su počinjeni zločini nad Albancima za koje se terete Lukić i još petorica bivših srpskih zvaničnika, na toj funkciji je po odluci ministra bio general Obrad Stevanović. Po tome ispada da Štab MUP nije bio zadužen za planiranje i izvođenje akcija, niti za komandovanje jedinicama, mada je u osnivačkom aktu tako zapisano.

Od onoga što, po svedoku, štab još nije radio, a po dokumentima je trebalo, je raspoređivanje policije na terenu, promovisanje i postavljanje oficira na različita komandna mesta, kao i kažnjavanje policajaca koji se ogreše o zakon. Predsedavajući sudija je na polovini Simonovićevog iskaza upozorio Lukićeve branioce da je veće više zainteresovano za ono "šta štab jeste, nego za ono šta nije radio" na Kosovu 1999. godine.

Na samom kraju svog iskaza, ekspert Lukićeve odbrane je odgovorio na pitanje predsedavajućeg. Jedina "sistemska linija" po kojoj je Štab MUP za Kosovo mogao da deluje bilo je, kaže, delimično izveštavanje ministarstva policije u Beogradu o događajima na terenu. Mimo toga, štab je, kaže, bilo "pomoćno i pobočno telo" koje se eventualno bavilo logistikom i obukom.

Dijeljenje sadržaja