Mada je ministar policije u junu 1998. godine rešenjem o osnivanju Štaba MUP za Kosovo, na čijem je čelu bio optuženi Sreten Lukić, naložio da to telo rukovodi svim policijskim snagama u pokrajini, veštak odbrane tvrdi da zakoni Srbije nisu dozvoljavali da rešenje ministra bude sprovedeno u praksi


Posle skoro dvodnevnog iskaza zaštićenog svedoka na sednici zatvorenoj za javnost, pred kraj današnjeg zasedanja počelo je svedočenje Branislava Simonovića, veštaka odbrane policijskog generala Sretena Lukića. Iako nije saopšteno šta je po profesiji, iz prvog sata njegovog svedočenja se moglo shvatiti da se njegov ekspertski izveštaj, koji je uveden u dokaze, bavi pitanjima strukture Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i mestu Štaba MUP za Kosovo u okviru nje. Na čelu tog štaba je 1998. i 1999. godine, kada su počinjeni brojni zločini nad albanskim civilima na Kosovu za koje se terete šestorica bivših srpskih zvaničnika, bio optuženi Lukić.

Po Simonovićevim tvrdnjama, za Štab MUP za Kosovo 1998. i 1999. godine nije bilo mesta u strukturi policije kakva je predviđena zakonom. Sprovođenje u delo rešenja od 16. juna 1998. godine, kojim je tadašnji ministar policije Vlajko Stoiljković formirao Štab MUP za Kosovo, po svedoku je bila "nemoguća misija". U rešenju se, naime, navodi da je uloga štaba da "planira, organizuje i upravlja" antiterorističkim akcijama na Kosovu i to preko pokrajinskih Sekretarijata unutrašnjih poslova i Posebnih jedinica policije ali, kako objašnjava Simonović, tako nešto nije bilo predviđeno pravnim aktima Srbije, pre svega Pravilnikom o unutrašnjem uređenju MUP. Zato je, zaključio je, bilo nemoguće primeniti rešenje ministra iz juna 1998. godine.

Na pitanje predsedavajućeg sudije zbog čega je Štab MUP onda formiran ako u praksi nije mogao da obavlja dužnosti koje su mu namenjene, svedok je rekao da odgovor na to pitanje nije jednostavan i da će do njega doći u kasnijoj fazi svog iskaza. Svedočenje će nastaviti sutra ujutro.

Dijeljenje sadržaja