Bivši službenik Državne bezbednosti na Kosovu negira da je lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova u vreme NATO intervencije bio u kućnom pritvoru i pod pritiskom pristajao na pregovore sa srpskim čelnicima. Naprotiv, tvrdi svedok, Rugova je sve radio dobrovoljno i sam je tražio policijsku zaštitu


Kao zamenik šefa prištinskog Centra Državne bezbednosti Srbije Ljubivoje Joksić je u vreme NATO intervencije bio zadužen za nadzor nad tadašnjim liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom, njegovim prvim saradnikom Adnanom Merovcijem i njihovim porodicama. Taj nadzor su optužba, kao i Rugova i Merovci u iskazima pred Tribunalom, opisivali kao "kućni pritvor", "zatočeništvo" i "prinudu", dok se po braniocima šestorice optuženih radilo o "zaštiti". Joksić, koji svedoči u odbranu policijskog generala Sretena Lukića, je svoje viđenje te situacije dao odgovarajući na pitanja branioca bivšeg potpredsednika vlade SRJ, Nikole Šainovića.

Svedok tvrdi da su on i njegove kolege iz Prištine na svoju ruku odlučili da potraže Rugovu i utvrde da li su glasine stranih medija o njegovoj ugroženosti tačne. Pronašli su ga, kaže, 31. marta 1999. godine u porodičnoj kući u Prištini i odmah o svemu obavestili načelnika Državne bezbednosti Radeta Markovića, koji je od Joksića tražio da Rugovu pita da li želi da se sastane sa Miloševićem u Beogradu. Posle kraćeg razmišljanja, Rugova je navodno dobrovoljno pristao na razgovore, pa je iste noći u Joksićevoj pratnji odvezen za Beograd.

Adnan Merovci je, inače, svedočeći na poziv optužbe na ovom suđenju, te "dobrovoljne razgovore" opisao kao "borbu za život", rekavši da su se on i Rugova od 31. marta 1999. godine, kada je policija razvalila vrata i ušla u kuću, nalazili u kućnom pritvoru. Joksić, naprotiv, kaže da je policija imala informacije da OVK hoće da ubije Rugovu i da je zbog toga odlučila da mu pruži zaštitu. Objasnio je da se nikako ne može raditi o kućnom pritvoru, jer su lider DSK i članovi njegove porodice "mogli slobodno da se kreću po celoj kući"... doduše, ne i da iz nje izađu.

Tokom aprila Joksić je u Rugovinoj kući prisustvovao i sastancima kosovskog lidera sa Nikolom Šainovićem. Tvrdi da su razgovori bili tolerantni, da se možda nisu oko svega u početku slagali, ali da bi na kraju uvek došli do rešenja. Čim su Rugova i Merovci poželeli da napuste zemlju, to im je, kaže Joksić, i omogućeno – po njih je 5. maja došao avion iz Italije i odvezao ih u Rim. Koliko su odnosi između albanskog lidera i srpskih zvaničnika bili srdačni, po Joksiću svedoči i činjenica da su se na rastanku Šainović i Rugova izljubili, a svedok je "albanskim prijateljima" dao po paklu cigareta. "Obećali su da će mi to posle rata vratili, ali se to nikad nije desilo", konstatovao je.

Posle Joksića, svedočenje je počeo bivši pripadnik srpskog MUP Čedomir Šakić. On je u proleće 1999. godine u više navrata bio u pratnji hladnjača kojima su prevoženi leševi sa Kosova u Srbiju. Njegovo svedočenje se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja