U poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti u tom svojstvu, glavna tužiteljica Tribunala ocenila da u nastojanjima Srbije da locira begunce od međunarodne pravde "nema ni strategije ni stvarne analize, pa su akcije koje se preduzimaju zbog toga nesistematične, nepripremljene i nekoordinirane." Apel na EU da nastavi politiku uslovljavanja


Svoje poslednje obraćanje Savetu bezbednosti UN u svojstvu glavnog tužioca Haškog tribunala, Karla/Carla del Ponte je u celosti posvetila (ne)saradnji Srbije i činjenici da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić i dalje u bekstvu što, po njoj, "podriva samu ideju međunarodne pravde."

Podsećajući da je u prethodnom obraćanju Savetu bezbednosti, u junu ove godine, izrazila "oprezni optimizam" da bi Radovan Karadžić i Ratko Mladić mogli napokon da se nađu u pritvoru Tribunala, Del Ponte je danas rekla da je, u međuvremenu, njen "optimizam prilično iščileo."

Del Ponte ne spori da su srpske vlasti preduzele izvesne korake u cilju lociranja preostalih begunaca, ali ih ocenjuje kao "spore i neefikasne." Smatra da postoje "ozbiljne strukturalne manjkavosti" u njihovom pristupu, kao i "svesna opstrukcija saradnje sa Tribunalom." Civilna služba bezbednosti nije spremna na tešnju saradnju sa odgovarajućom vojnom službom i odbija da s njom deli informacije kojima raspolaže. Ukratko, smatra Del Ponte, u Srbiji "nema ni strategije ni stvarne analize, pa su akcije koje se preduzimaju zbog toga nesistematične, nepripremljene i nekoordinirane."

Tražeći od Saveta bezbednosti da se ozbiljno posveti ovom problemu, Del Ponte je posebno apelovala na Evropsku uniju da nastavi sa prinicipijelnim insistiranjem na punoj saradnji Srbije sa Tribunalom - kao uslovom za njeno približavanje evropskim integracijama. Ukazujući da je evropska politika uslovljavanja poslednjih godina bila "najefikasniji instrument da se osigura transfer optuženih", Del Ponte je izrazila svoje uverenje da samo nastavljanje takve politike može osigurati hapšenje preostalih begunaca od međunarodne pravde.

Dijeljenje sadržaja