Tužilaštvo Haškog tribunala demantuje da je na bilo koji način uključeno u 'skrivanje dokumenata' ili da je bilo u 'dogovoru' s vlastima u Beogradu" da se zapisnici sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane – ne obelodane javnosti i Međunarodnom sudu pravde, pred kojim je do nedavno vođen spor po tužbi za genocid u BiH


Tužilaštvo Haškog tribunala je danas "najenergičnije odbacilo navode da je na bilo koji način uključeno u 'skrivanje dokumenata' od Međunarodnog suda pravde ili da je u bilo kakvom 'dogovoru' s vlastima u Beogradu."

Navodi koje haško tužilaštvo današnjom izjavom osporava i demantuje pojavili su se odmah po donošenju presude Međunarodnog suda pravde u slučaju "Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore" i aktuelizovani su prošlonedeljnim člankom u Njujork Tajmsu/New York Times i, naročito, pismom koje je proteklog vikenda zagrebačkom Jutarnjem listu i beogradskom Danasu uputio Džefri Najs/Geoffrey Nice, vođa tima optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću. Najs u tom pismu tvrdi da je Karla/Carla del Ponte lično pristala na "dogovor" sa beogradskim vlastima da se dokumenti Vrhovnog saveta odbrane, koji ukazuju na ulogu SR Jugoslavije, odnosno Srbije, u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, "zaštite" kako ne bi bili dostupni javnosti i Međunarodnom sudu pravde.

Ne pominjući Najsa i njegove optužbe, Tužilaštvo u današnjoj izjavi – "u interesu pravde i transparentnosti" – ukazuje na dve, po njemu, bitne činjenice.

U izjavi se, prvo, navodi da je isključiva odgovornost Međunarodnog suda pravde da, u predmetima o kojima raspravlja, "utvrdi koje će dokazne materijale razmatrati i da zatraži dokumente koji su mu potrebni. To nije i ne može biti odgovornost Tribunala ni njegovog Tužilaštva" – ukazuje se u izjavi i podseća da je Međunarodni sud pravde, kako je navedeno u njegovoj presudi, "odlučio da (od Srbije) ne traži dokumente o kojima je reč."

Drugo, ukazuje Tužilaštvo, prema tribunalovim Pravilima o postupku i dokazima, "isključivo sudije mogu da donose odluke o zaštitnim merama kojima se sprečava objelodanjivanje dokumenata javnosti." Pravila Tribunala omogućavaju državama da traže takve mere radi zaštite nacionalne bezbednosti i u takvim slučajevima sudije – a ne tužilaštvo kao strana u postupku - nakon analize relevantnih dokumenata odlučuju da li će to odobriti.

"Svaka tvrdnja da je Tužilaštvo uključeno u sakrivanje dokaza" se u zaključku današnje izjave kvalifikuje kao "u potpunosti neistinita."

Dijeljenje sadržaja