Zaštićeni svedok tužilaštva, bivši opštinski funkcioner Bratunca, svedoči o susretu sa optuženim Ljubišom Bearom prilikom "mobilizacije" građevinskih mašina za kopanje masovnih grobnica u području u Srebrenice u julu 1995. godine


Pukovnik Ljubiša Beara je 14. jula 1995. godine u sedištu SDS u Bratuncu organizovao "mobilizaciju" građevinskih mašina koje su, prema tužiocu, korišćenje za ukopavanje žrtava masovnih ubistava počinjenih na području Srebrenice nakon što su snage Vojske Republike Srpske (VRS) ušle u enklavu.

Ovu je tvrdnju na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba izneo zaštićeni svedok sa pseudonimom PW 162, u to vreme opštinski funkcioner u Bratuncu, koji je tog dana, 14. jula 1995. godine, na poziv pukovnika Ljubiše Beare došao na sastanak u sedište SDS.

Pukovnik, koga ranije nije poznavao, predstavio mu se kao Beara i uputio ga u drugu prostoriju gde su ga čekala dva oficira VRS. Na njihovo pitanje da li opština ima na raspolaganju građevinske mašine odgovorio je potvrdno i opisao dve: "utovarivač iz ciglane" i jednu "malu mašinu za kopanje iz komunalne službe".

Pomenuo je takođe da "im čovek koji upravlja jednom od tih mašina neće biti od velike pomoći", ali ga je jedan od oficira oštro upozorio da "nije njegovo da o tome razmišlja" te je svedok, kako je rekao, "požurio da napusti prostoriju" i sastanak je vrlo brzo završen. Beara tom sastanku nije prisustvovao, svedok o tome s njim nije razgovarao i tvrdi da ga nikada više posle toga nije video.

Ranije istog dana svedok je od dve osobe, kojima je naveo samo inicijale J.N. i N.D., saznao da je u skladištu zadruge u Kravici "na vrlo brutalan način ubijeno oko 500 - 600 Muslimana". Za njega je, tvrdi, to bio "stravičan šok" i bio je "frapiran" budući da je dogovor na sastanku u hotelu Fontana u Bratuncu, 12. jula 1995., bio da se "na humanitarni način" pomogne izbeglicama u Potočarima. On je lično od generala Mladića dobio zadatak da obezbedi hleb, vodu i lekove za oko 20 hiljada ljudi okupljenih u Potočarima, što je, tvrdi, i učinio.

Zahtev dvojice oficira za ustupanjem građevinskih mašina svedok je, kaže, povezao je sa vešću o pogubljenjima u Kravici i zaključio da su mašine potrebne za ukopavanje žrtava. Zbog toga je i pokušao da zaštiti poznanika koji je upravljao jednom od mašina, ubeđujući oficire da "on za to nije pogodan". Želeo je, kaže, da ga poštedi mučnog iskustva koje je imao 1992. godine kada mu je takođe bilo naloženo "da kopa grobnice za Muslimane".

Svedočenje svedoka PW 162 nastavljeno je unakrsnim ispitivanjem od strane branilaca sedmorice optuženih oficira vojske i policije bosnaskih Srba.

Dijeljenje sadržaja