Bivši vojni tužilac svedočio kako su zbog pritisaka vojne službe bezbednosti propali pokušaji da se procesuiraju zločini koje su na Kosovu počinili oficiri VJ. Kaže da je, od kada je rešio da svedoči u Hagu, izložen stalnim pretnjama, ali da se odlučio da javno svedoči smatrajući da su tako "manje šanse da mu se nešto desi" i siguran je da ga "ne mogu štititi oni koji mu prete"


Vojni organi bezbednosti su sprečavali istrage o krivičnim delima koje su na Kosovu počinili pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), tako što su uništavali dokaze i propuštali da prijave počinioce. Tako je potpukovnik Lakić Đorović, u današnjem svedočenju na suđenju šestorici srpskih zvaničnika, opisao rad vojnog pravosuđa za vreme NATO bombardovanja na Kosovu. On je prvog dana bombardovanja imenovan na mesto tužioca beogradskog Vojnog okruga, da bi, na sopstveni zahtev, 20. maja 1999. godine bio prekomandovan u Prištinu i imenovan za tužioca pri tamošnjem Vojnom okrugu.

Svedok je tražio premeštaj u Prištinu zato što je, kako je rekao, u Beogradu bio izložen "strahovitom pritiscima" od strane organa vojne bezbednosti da obustavi istrage protiv pojedinih oficira. Čim je stigao u Prištinu, suočio se, kaže, sa sličnim problemima. U njegovu kancelariju je sa trojicom naoružanih ljudi ušao major Nešić, načelnik za bezbednost Prištinskog korpusa, i tražio od njega da obustavi istragu protiv izvesnog majora Slobodana Stošića koji je, po izjavama više vojnika, učestvovao u pljačkanju i proterivanju oko 700 Albanaca iz okoline Dečana. Od Đorovića je, kako kaže, zahtevano i da obustavi postupke protiv još nekolicine oficira osumnjičenih ili optuženih za zločine na Kosovu. Kada je on to odbio, predmeti su mu oduzeti i prosleđeni vojnom tužiocu pri Prištinskom korpusu Milošu Spasojeviću. U rukama Spasojevića je tako završilo 17 predmeta, među kojima i istraga o 47 leševa kosovskih Albanaca koji su ekshumirani kod Orahovca. Kasnije je saznao da je većina tih postupaka obustavljena.

Đorović tvrdi da je bio izložen pretnjama i kada je odbio da primi jedno od vozila nelegalno oduzetih od kosovskih Albanaca, a koja su, kaže, vozili svi njegovi zamenici i drugi oficiri VJ na Kosovu. Tužilaštvo je na usvajanje ponudilo i vojni dokument iz kojeg se vidi da je na Kosovu "zaplenjeno" 1.333 vozila. Svedok pojašnjava da se nije radilo o "zapleni", jer ta reč sugeriše postojanje pravne procedure za oduzimanje vozila. "Bilo je to, srpskim jezikom rečeno, otimanje i krađa", kaže on i dodaje da se i danas mnogi visoki oficiri VJ voze u automobilima ukradenim na Kosovu i drugim ratnim područjima.

Tužilac je danas upoznao Pretresno veće sa nastojanjima da dođe do dosijea o istragama koje je Đorović pomenuo, ali je iz srpskog Ministarstva odbrane odgovoreno da oni ne postoje. Svedok smatra da je vojna bezbednost uništila te dokaze, napominjući da su istrage koje je vodio uredno zavođene u spise, te da postoje "živi ljudi" koji su zajedno sa njim radili na tim predmetima. Svedok je optužio i Komisiju za saradnju sa Haškim tribunalom koju je osnovao jedan od šestorice optuženih, tada načelnik Generalštaba VJ, Nebojša Pavković, da se nije bavila nikakvom saradnjom, nego "uništavanjem" i, ukoliko to nije bilo moguće, "prepravljanjem i krivotvorenjem dokumenata" koji bi mogli da kompromituju visoke vojne zvaničnike.

Đorović kaže da je, od kada je pristao da svedoči, izložen stalnim pretnjama ljudi iz vojske, a neposredno pre dolaska u Hag mu je zaprećeno da će mu "obe ruke do lakata biti odsečene". Danas radi kao načelnik pravne službe operativnih snaga Vojske Srbije i suočen je sa pretnjama svojih nadređenih oficira. Uprkos tome, odlučio se da svedoči bez mera zaštite identiteta, jer smatra da su mu tako "veće šanse da mu se ništa neće desiti". Iako je više puta zahtevao da mu bude pružena fizička zaštita u nju se previše ne uzda, jer bi to trebalo da uradi vojska, a siguran je da ga "ne mogu zaštititi oni koji mu prete".

U sutrašnjem nastavku suđenja svedoka će unakrsno ispitati branioci šestorice bivših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije.

Dijeljenje sadržaja