Za službu bezbednosti BiH je bilo važnije “o čemu se razgovaralo nego ko je razgovarao” - kažu operateri iz Centra službi bezbednosti koji su presretali radio i telefonske komunikacija Glavnog štaba VRS


Pored prislušne službe Armije BiH, telefonske i radio komunikacije između štabova vojske i policije bosanskih Srba su u leto 1995. godine presretali, snimali i beležili i operateri Centra službi bezbednosti u Tuzli.

Svedočeči danas na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, trojica operatera Centra službi bezbednosti su istakli da je za njih bilo primarno da otkriju frekvenciju Glavnog štaba VRS jer su tu mogli da čuju “puno informacija od značaja za službu”. Svedoci su ukratko objasnili proceduru beleženja razgovora – dvojica operatera koji su radili u smeni su raspodelili posao tako što je je jedan snimao a drugi beležio razgovor direktno u računar. Taj dokument je potom šifriran i upućen u štab Centra, a osnovni podaci su beleženi u dnevnik koji je vođen za sve presretnute komunikacije.

U unakrsnom ispitivanju, jedan od zaštićenih svedoka je tvrdio da se u Centru službi bezbednosti, za razliku od Armije, nisu toliko fokusirali na učesnike u razgovorima, koliko na sadržinu presretnutih komunikacija. Branioci su međutim sugerisali da je bilo mnogo važnije znati identitet učesnika u razgovorima kako bi se utvrdilo kojoj jedinici pripadaju i kakva je njena snaga. Svedok je, međutim, ponovio da je to “možda bilo bitno za Vojsku, ali ne i za obaveštajno-sigurnosnu službu”.

Optužba je najavila svedočenja još 8 "prisluškivača", nakon čega će nastaviti sa izvođenjem dokaza o takozvanoj bazi zločina.

Dijeljenje sadržaja