Vlada bosanskih Srba je tokom 1992. godine bila "skrajnuta", a "središte vrtnje" bila je zgrada u kojoj su Radovan Karadžić i Momčilo Krajišnik imali kancelarije, kaže bivši premijer bosanskih Srba Branko Đerić i dodaje da je imao utisak da je Krajišnik bio "privatni Karadžićev predsednik vlade"


Tvrdnju odbrane da je optuženi Momčilo Krajišnik za vreme rata bio samo predsednik Skupštine bosanskih Srba bez naročite moći pobijao je danas prvi premijer Vlade bosanskih Srba Branko Đerić. Osim mesta predsednika parlamenta, Krajišniku je moć davao i položaj u stranci, ali i prijateljstvo sa Radovanom Karadžićem, rekao je Đerić. Kaže da je imao utisak da "Karadžić veruje samo Krajišniku" i da ga čak smatra svojim "privatnim predsednikom vlade".

Vlada Srpske republike BiH bila je, kaže njen bivši predsednik, "skrajnuta", a u "središtu vrtnje", odnosno centru događanja, bila je zgrada u kojoj su kancelarije imali Karadžić i Krajišnik. Tu su, između ostalih, stalno boravila dva ključna ministra – ministar pravde Momčilo Mandić i ministar policije Mićo Stanišić. Njih dvojica su, kaže svedok, bili odani predsedniku države. Đerić je u jesen 1992. godine podneo ostavku zato što, kako je rekao, "nije funkcionisala pravna, nego partijska država SDS".

Pošto je "bilo govorkanja" da Srbi čine zločine, Đerić je, tvrdi, tražio da se stvore uslovi za procesuiranje počinilaca, ali u tome nije uspeo, kako zbog toga što dva pomenuta ministra nisu dolazila na sednice vlade, tako i zbog Karadžićevog stava da se počinioci "mogu i kasnije kažnjavati".

Opisujući sednice predsedništva, rekao je da je optuženi Krajišnik "bio nekritičan" prema Karadžiću i da ga je prilikom glasanja uglavnom podržavao. Sa njima se slagao i Nikola Koljević, pa je ishod glasanja najčešće bio tri prema dva, jer su Đerić i Biljana Plavšić mislili drugačije.

Na taj način negirao je još jednu tvrdnju odbrane – da Krajišnik nije bio član predsedništva i da su u njemu bili samo Radovan Karadžić, Nikola Koljević i Biljana Plavšić. Doduše, svedok je to petočlano predsedništvo nazvao "koordinacionim telom" u kojem je glavnu reč vodio predsednik Karadžić, a sednicama je ponekad čak prisustvovala i njegova supruga Ljiljana.

Dijeljenje sadržaja