Momčilo Krajišnik po ko zna koji put ponovio da tokom rata nije znao za zločine nad Muslimanima, a da je za mnoge od njih prvi put čuo na svom i drugim suđenjima pred Tribunalom. Do tada, kaže, nije imao nikakvih saznanja o ubistvu 200 Muslimana na Korićanskim stijenama, i veoma se iznenadio kada je čuo da je 65 muslimanskih civila ubijeno u Glogovi


U dosadašnjih 20 dana svedočenja u svoju odbranu, Momčilo Krajišnik je naveo niz zločina počinjenih za vreme rata u BiH za koje je navodno saznao tek po dolasku u Hag. Jedan od takvih je, kako je danas rekao, i ubistvo više od 200 bosanskih Muslimana na Korićanskim stijenama na planini Vlašić u avgustu 1992. godine.

Isto tako, ni za zločin u selu Glogova na bratunačkoj opštini u kojem je 9. maja 1992. godine ubijeno 65 muslimanskih civila nije čuo pre dolaska u Hag. Kada je, svedočeći protiv njega, o tome govorio Miroslav Deronjić ratni šef bratunačkog Kriznog štaba koji je priznao krivicu za ubistvo Muslimana u Glogovi, Krajišnik je, kako tvrdi, "bio iznenađen kao i svi u sudnici".

Tvrdio je da nije imao nikakvih saznanja o proterivanju Muslimana koje su sprovodili krizni štabovi SDS širom Srpske republike BiH. Da je o tome imao saznanja, kaznio bi, kaže, počinioce maju 1992. godine je, doduše, na skupštinskom zasedanju čuo da je jedan poslanik iz Bosanske Krupe rekao da su srpske vlasti u tom mestu "pomogle" Muslimanima da se isele. To je, priznaje, značilo da su Muslimani primoravani da odu, ali reči tog poslanika nije shvatao ozbiljno, jer ga je, kako je objasnio, poznavao kao "ekstrema i hvalisavca".

Odbrana je Krajišnika podsetila na reči nekoliko svedoka optužbe koji su tvrdili da je optuženi posle rata pozivao Srbe da napuste Sarajevo i pređu na srpsku teritoriju, kao i da sa sobom ponesu "grobove i saobraćajne znake". Krajišnik odgovara da je to izmišljotina. Saobraćajne znake je, priznaje, pomenuo na jednom skupu u sarajevskoj opštini Hadžići, ali ponavljajući reči predsednika te opštine. Naprotiv, Krajišnik je lokalne Srbe, kaže, ubeđivao da ostanu. Ovako je danas interpretirao svoje tadašnje uputstvo sarajevskim Srbima: "Kada pođete možete poneti i saobraćajne znake, ali nemojte ići, strpite se".

Sudsko veće dopustilo je odbrani da glavno ispitivanje Krajišnika produži za jedan dan, što znači da će biti zavšeno u četvrtak 25. maja. U ponedeljak će početi unakrsno ispitivanje, koje bi uz pitanja sudija i dodatno ispitivanje trebalo da se završi do 13. juna. Odbrana je tražila još nekoliko dana za glavno ispitivanje svedoka-optuženog, ali je Pretresno veće to odbilo, podsećajući da je termin za okončanje dokaznog postupka odbrane više puta odlagan i već produžen za tri meseca, kao i da su branioci pre početka Krajišnikovog svedočenja upozoreni da "racionalno rasporede vreme".

Dijeljenje sadržaja