Na početku dokaznog postupka optužba izvodila dokaza o logorima za čije se uspostavljanje i upravljanje terete šestorica optuženih lidera Herceg Bosne


Svedočenjem Spomenke Drljević iz Mostara tužilaštvo je započelo svoj dokazni postupak na suđenju šestorici lidera Herceg Bosne - Jadranku Prliću, Milivoju Petkoviću, Brunu Stojiću, Slobodanu Praljku, Valentinu Ćoriću i Berislavu Pušiću.

Sredinom aprila 1992. godine, dve sedmice nakon početka oružanih sukoba u Mostaru, Spomenka Drljević se priključila grupi vojnika koja će ubrzo prerasti u Samostalni mostarski bataljon. Nekoliko meseci kasnije njena jedinica ušla je u sastav Četvrtog korpusa Armije BiH, formiranog 15.11.1992. godine.

Tokom 1992. godine pripadnici Armije BiH i Hrvatskog vijeća obrane (HVO) često su "zajedno učestvovali u borbama" protiv "četničkih snaga razmeštenih u podveležju", opisala je svedokinja. Krajem 1992. i početkom 1993. počinju da rastu tenzije među pripadnicima dve vojske. Na područje Mostara je u aprilu 1993. stigla velika grupa vojnika, rekla je svedokinja i opisala da su neki od njih nosili "crne uniforme i imali dalmatinski naglasak". Njihovo prisustvo i ponašanje doživljavala je samo kao "demonstraciju sile" a ne nagoveštaj oružanog sukoba koji će izbiti nepunih mesec dana kasnije.

Napad na Mostar je počeo 9. maja 1993. godine rano ujutro. Spomenka Drljević je zajedno sa grupom vojnika i civila zatočena, najpre u zgradi MUP u Mostaru, zatim u zatvoru u Ljubuškom i na kraju u zgradi Heliodroma, mestima "zatočavanja i zlostavljanja hiljada bosanskih Muslimana, uključujući žene, decu i starce", kako se navodi u optužnici protiv lidera Herceg Bosne.

U zatočeništvu je provela ukupno 222 dana. Prvih 25 dana bila je u zatvoru u Ljubuškom, gde je po nju i ostale žene 8. juna 1993. došao optuženi Berislav Pušić, koji im je rekao da ih odvode na Heliodrom jer "postoji mogućnost da budu ranije puštene."

Ne samo da nije "ranije puštena" već je njeno zatočeništvo na Heliodromu trajalo mnogo duže nego do tada. Zatočeni muškarci i žene na Heliodromu držani su u lošim uslovima, sa nedovoljno hrane i bez mogućnosti za redovno održavanje higijene. Prvih dana boravka na Heliodromu, svedočila je Spomenka Drljević, bila im je zabranjena komunikacija sa ženama iz susedne sobe, koje su zatekle u logoru. O njihovim stradanjima saznala je kasnije i o tome je svedočila na raspravi zatvorenoj za javnost.

Muškarci su, opisala je svedokinja, bili smešteni u prizemlju i na spratu a uslovi u kojima su oni držani "bili su još gori." Zatočeništvo je sve teže podnosila. Prestala je da jede pa je dobijala infuziju, a stres kojem je bila izložena izazvao je i psihičke posledice. U logoru je ostala do 17. decembra 1993.

U nastavku svedočenja Spomenka Drljević odgovaraće na pitanja branilaca šetorice optuženih.

Dijeljenje sadržaja