Na poslednjoj statusnoj konferenciji pre početka suđenja bivšim liderima Herceg-Bosne, branioci šestorice optuženih tražili da svaki od njih za unakrsno ispitivanje svedoka optužbe ima na raspolaganju onoliko vremena koliko je potrošio tužilac


Glavna tužiteljica Karla/Carla del Ponte je poručila da je "počastvovana" pozivom sudije Antonetija/Antonetti da prisustvuje konferenciju u stanju u postupku protiv šestorice bivših lidera Herceg-Bosne, ali se ipak nije danas pojavila u sudnici. Svoj izostanak opravdala je obavezom da se pojavi na svečanosti na kojoj je, u prisustvu generalnog sekretara UN i holandske kraljice, obeležena šezdeseta godišnjica Međunarodnog suda pravde. Del Ponte je obećala da će prisustvovati predraspravnoj konferenciji zakazanoj za 24. april, dva dana pre početka suđenja Jadranku Prliću, Milivoju Petkoviću, Bruni Stojiću, Valentinu Ćoriću, Berislavu Pušiću i Slobodanu Praljku.

Umesto Del Ponte, o tome kako tužilaštvo zamišlja svoj dokazni postupak u ovom "mega-procesu" danas je govorio vođa tima optužbe Kenet Skot/Kenneth Scott. Od oko 400 najavljenih svedoka optužbe, rekao je Skot, najmanje 125 će svedočiti pismenim izjavama, tako da će u Hag dolaziti samo na eventualno unakrsno ispitivanje od strane odbrane. Tužilaštvo procenjuje da će mu za glavno ispitivanje svedoka koji će svedočiti uživo biti potrebno oko 450 sati, što je otprilike 110 sudskih dana. Ukoliko i odbrana iskoristi isto vreme za unakrsno ispitivanje, a sudije još 100 sati za proceduralna i druga pitanja, dokazni postupak optužbe bi, prema Skotu, mogao da traje oko 1.000 sati, što je nešto više od godinu dana.

Odbrana šestorice optuženih se, međutim, energično suprostavila tome da za unakrsno ispitivanje ima na raspolaganju isto vreme kao i tužilac. Po njenom mišljenju, svaki od šest branilaca morao bi da raspolaže istim vremenom koje je imao tužilac, što znači da bi – ako je tužilac nekog svedoka ispitivao tri sata – odbrana mogla da ga unakrsno ispituje 18 sati. Sudija Antoneti se danas nije o tome izjašnjavao, sem što je primetio da bi ako na svaki tužiočev sat odbrana potroši šest sati, suđenje moglo da traje 21 godinu.

Dokazni postupak bi se, smatra optužba, skratio ako bi veće prihvatilo neke presuđene činjenice kao što je, na primer, činjenica da je u BiH vođen međunarodni oružani sukob zbog toga što je HVO bio pod "ukupnom kontrolom strane države", to jest Hrvatske. Tu činjenicu je, ukazao je Skot, do sada u četiri presude jednoglasno presudilo 14 sudija pretresnih i Žalbenog veća i ako praksa Tribunala zahteva da se ona ponovo dokazuje i presuđuje onda je to, po njemu, "pogrešna praksa."

Odbrana, međutim, ne prihvata tu i mnoge druge presuđene činjenice, ukazujući da se optužnica protiv lidera Herceg-Bosne odnosi na period od septembra 1991. do marta 1994. godine, a da je hrvatsko-muslimanski sukob u BiH izbio tek u martu ili aprilu 1993. godine.

Jadranko Prlić, Milivoj Petković, Slobodan Praljak, Bruno Stojić, Valentin Ćorić i Berislav Pušić terete se za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj, prema optužnici, bio da se “politički i vojno potčine, trajno uklone i etnički očiste” Bošnjaci i drugi ne-Hrvati sa područja koja su proglašena Herceg-Bosnom. Njihovo suđenje počinje 26. aprila uvodnom rečju optužbe, nakon koje će samo jedan od optuženih – Slobodan Praljak – iskoristiti pravo da se sudijama obrati uvodnom izjavom, bez polaganja zakletve.

Dijeljenje sadržaja