Branko Kostić, član poslednjeg Predsedništva SFRJ, tvrdi da je tek u Hagu video izveštaje kojima zapovednici ili oficiri za bezbednost pojedinih jedinica JNA obaveštavaju svoje nadređene o ubistvima hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika, pljačkama i drugim zločinima počinjenim u Hrvatskoj 1991. godine


Pred kraj unakrsnog ispitivanja Branka Kostića, tužiteljica Erc-Reclaf je svedoku citirala više dokumenata u kojima zapovednici ili oficiri za bezbednost pojedinih jedinica JNA obaveštavaju svoje nadređene o ubistvima hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika, pljačkama i drugim zločinima "Arkanovaca", "Četnika", pripadnika specijalne policije, Teritorijalne odbrane ili rezervnog sastava JNA, počinjenim u Istočnoj Slavoniji u drugoj polovini 1991. godine. Kao potpredsednik tadašnjeg Predsedništva SFRJ, Branko Kostić je bio na samom vrhu lanca komandovanja, redovno je dobijao izveštaje Generalštaba o situaciji u zemlji a i sam je, kako je svedočio, obilazio jedinice na borbenim položajima.

Uprkos tome, Kostić je danas tvrdio da "prvi put vidi" izveštaje koji su sa terena upućivani Generalštabu, a u kojima se govori o "neovlašćenim ubistvima zarobljenika", "pljačkanju i sadističkom zlostavljanju civila", zatim o pogibiji 17 meštana sela Lovas koje su srpske snage prisilile da svojim telima "očiste" minsko polje ili o "nekontrolisanom genocidu i raznim vrstama terorizma" koji na širem području Vukovara čine Arkanove snage. O svemu tome, tvrdi Kostić, nije bilo ni reči u izveštajima koje je Predsedništvu, kao Vrhovnoj komandi, podnosio Generalštab JNA. On ne zna ni gde su bili Arkanovci i jedino što zna jeste da je Šešelj slao dobrovoljce koji su bili u "sastavu JNA", a ne nikakva posebna jedinica. Zanimljivo je da je u proteklih osam dana svedočenja, Kostić tu tvrdnju ponovio barem četiri puta, kao da želi da se kandiduje i za svedoka odbrane Vojislava Šešelja.

Podjednako neobavešten je, kako tvrdi, Kostić bio i o protestima i upozorenjima koja su Predsedništvu SFRJ ili Generalštabu JNA krajem 1991. upućivale razne međunarodne organizacije, poput Posmatračke misije Evropske zajednice, Helsinki voča/Watch ili Uneskoa/UNESCO. Tvrdi da se "ne seća" pisma Predsedništvu u kojem generalni sekretar Uneskoa izražava zabrinutost zbog ugrožavanja dubrovačkog Starog grada i ističe da su on i Predsedništvo u to vreme "posvećivali veliku pažnju zaštiti spomenika kulture i nacionalnih dobara, posebno u Dubrovniku." Kostić prihvata da je u Starom gradu "porušeno nekoliko palata" što po njemu i nije mnogo budući da je "Stari grad velik" i da se radilo o "vatrenim tačkama" iz kojih je delovano na položaje JNA oko Dubrovnika. Za granatiranje dubrovačkog Starog grada od 6. decembra 1991. tadašnji vrhovni komandant JNA je saznao tek 2004. godine, iz suđenja generalu Pavlu Strugaru pred Haškim tribunalom. Do tada, tvrdi, "nije o tome ništa znao."

Svedočenje Branka Kostića će se nastaviti i završiti sutra, dodatnim ispitivanjem od strane Slobodana Miloševića.

Dijeljenje sadržaja