Na početku unakrsnog ispitivanja tužilac je Miloševićevog svedoka odbrane pitao da li je tokom rata na Kosovu vodio bilo kakve pismene beleške o aktivnostima svoje čete. Svedok je to negirao da bi mu, pred sam kraj današnje rasprave, "izletelo" da je vodio "radnu beležnicu." Hitan nalog veća da se "radna beležnica" potpukovnika Janoša Sela do sutra nađe u Hagu.


Potpukovnik Janoš Sel je tokom sukoba na Kosovu bio komandir jedne čete Drugog bataljona 549. Motorizovane brigade, čiji su komandanti, pukovnik Vuković i general Delić, već svedočili u odbranu Slobodana Miloševića. U glavnom iskazu govorio je o delovanju svoje čete u akciji za razbijanje "šiptarskih terorističkih snaga" koju su VJ i MUP krajem marta 1999. godine preuzeli u regionu Orahovca, Bele Crkve i Velike Kruše.

Prema optužnici i svedocima optužbe, na tom su području nakon početka vazdušnih udara NATO snage VJ i MUP-a Srbije granatirale sela, palile i pljačkale kuće i ubijale i proterivale civile. Potpukovnik Sel, međutim, tvrdi da ništa od toga nije tačno, da je njegova četa samo prošla kroz Belu Crkvu, a da su njegovi tenkovi otvarali vatru samo na "teroristička uporišta" i njihove "vatrene tačke" u selima Celine i Donje Retimlje.

Za tvrdnju svedoka optužbe da je u selu Celine razorena stara džamija, potpukovnik Sel tvrdi da nije tačna, pošto u tom selu, po njemu, nije bilo nikakve džamije. Mada mu je tužilac u unakrsnom ispitivanju pokazao fotografiju ruševine džamije koja je prvo spaljena a onda razorena buldožerom, Sel je ostao pri tvrdnji da u "Celini nije bilo džamije", dodajući da mu ruševina "više liči na rezultat vazdušnog napada."

Na početku unakrsnog ispitivanja tužilac Najs/Nice je i potpukovnika Sela, kao prethodno i njegove pretpostavljene generala Delića i pukovnika Vukovića, pitao da li raspolaže bilo kakvim beleškama nastalim u predmetno vreme, koje bi ukazivale na aktivnosti njegove jedinice. Svedok je odgovorio da kao komandir čete nije vodio ratni dnevnik, već je podnosio usmene ili slao pismene izveštaje komandantu bataljona koji je objedinjavao izveštaje iz svih četa i upućivao ih višoj komandi. Tvrdio je, takođe, da su nakon unošenja u objedinjeni izveštaj bataljona, izveštaji komandira četa uništavani.

Pred kraj današnje rasprave se, međutim, ispostavilo da je svedok, kao komandir čete, vodio "radnu beležnicu" u koju je upisivao sve što je radio tokom dana, a koja se – nakon što je popunjena, arhivira u komandi jedinice. Milošević je pokušao da to predstavi kao "nesporazum", tvrdeći da je Najs pitao svedoka za "dokumente", a da "radna beležnica nije nikakav dokument." Svedok je spremno prihvatio Miloševićevo tumačenje, ali mu nije pomoglo pošto je tužilac pročitao iz transkripta kako je glasio taj deo ispitivanja. Nakon prvog pitanja o "dokumentu iz predmetnog vremena", usledila je serija pitanja o "pisanim beleškama", a svedok je negirao da one postoje. Na pitanje sudije Bonomija zašto tada nije rekao za "radnu beležnicu", potpukovnik Sel je odgovorio da ga "o njoj niko ništa nije pitao."

Pošto je svedok rekao da su njegove beležnice iz 1999. godine arhivirane u komandi u Leskovcu, veće je na zahtev tužioca izdalo nalog vlastima u Beogradu da se njihove fotokopije do sutra faksom pošalju u Hag, kako bi Najs mogao da o njihovom sadržaju ispituje potpukovnika Sela.

Dijeljenje sadržaja