Svedočenjem generala Miloša Đošana, Slobodan Milošević nastoji da dokaže da se optužbe kojima se tereti za deportaciju kosovskih Albanaca odnose upravo na ona mesta na Kosovu koja su bila najteže bombardovana, a da tamo gde nije bilo bombardovanja – nema ni optužbi za deportaciju.


Kosovski Albanci su u proleće 1999. napuštali svoje domove i odlazili u Makedoniju ili Albaniju "u strahu od NATO avijacije, bojazni da će se naći u unakrsnoj vatri između vojske i policije s jedne i terorista s druge strane, kao i pod uticajem propagande i pritiskom OVK" – tvrdi penzionisani general Miloš Đošan, novi svedok odbrane Slobodana Miloševića.

U vreme kojim se bavi optužnica protiv Slobodana Miloševića, general Đošan je bio komandant 52. artiljerijsko-raketne brigade VJ i, istovremeno, komandant garnizona u Đakovici, na Kosovu. Za potrebe svedočenja, general je pripremio i doneo u Hag više mapa na kojima su prikazana dejstva NATO avijacije na Kosovu nakon 24. marta 1999. Iz paragrafa optužnice koji ga tereti za nasilnu deportaciju kosovskih Albanaca, Milošević je čitao imena gradova i sela iz kojih su, prema tužiocu, civili proterivani, a svedok je na mapi – na kojoj su prethodno obeležena područja dejstva NATO – pokazivao gde se ta mesta nalaze. Ukazujući na vezu između odlaska stanovništva i bombardovanja NATO, Milošević je tvrdio da se optužbe za deportaciju odnose upravo na ona mesta koja su najteže bombardovana, dok za mesta koja nisu bombardovana – nema ni optužbi za prisilno proterivanje stanovništva.

Vezom između bombardovanja NATO i masovnog kretanja izbeglica bavilo se i tužilaštvo u svom dokaznom postupku. Svedok optužbe Patrik Bol/Patrick Ball prezentirao je statističku studiju u kojoj se analizira veza između bombardovanja NATO, aktivnosti OVK i delovanja jugoslovenskih snaga bezbednosti, s jedne strane, i masovnih talasa izbeglica i ubistava s druge strane. Zaključak te studije je bio da su vazdušni udari NATO i akcije OVK imali vrlo malo, ili nimalo, efekta na masovna kretanja stanovništva i ubistva na Kosovu. S druge strane, Bol je tvrdio da su nalazi njegove studije “konsistentni sa hipotezom da su jugoslovenske snage sprovodile sistematsku kampanju ubijanja i proterivanja.”

General Đošan je u današnjem svedočenju potvrdio polovinu jednog od nalaza iz studije Patrika Bola. I on je, naime, govorio o žestokim bombardovanjima Prištine, Đakovice, Gline i drugih mesta na Kosovu između 6. i 10. aprila 1999. kada su jugoslovenske snage proklamovale jednostrani prekid vojnih aktivnosti zbog pravoslavnog uskrsa. Drugi deo Bolovog nalaza, na koji se Miloševićev svedok nije danas osvrnuo, glasio je da tih dana nije bilo masovnog kretanja stanovništva i da je bilo vrlo malo izveštaja o ubistvima uprkos činjenici da su NATO i OVK znatno pojačali, pa čak i udvostručili, svoje vojne aktivnosti.

Svedočenje generala Đošana biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja