Po tužiocu, Zajedničku komandu za Kosovo je 1998. godine formirao Milošević, kako bi “zaobišao zakonske lance komandovanja” i vojsku i policiju stavio pod kontrolu svog “čoveka od poverenja” Nikole Šainovića. General Božidar Delić, međutim, tvrdi da je Zajednička komanda “pogrešno izabrani izraz za jedno koordinaciono telo”, koje nije imalo nikakva komandna ovlašćenja.


“Apsolutno je neprihvatljiva” tužiočeva tvrdnja da je Zajednička komanda koja je 1998. i 1999. postojala na Kosovu delovala kao “privatni klub ovog optuženog” – odgovorio je danas general Božidar Delić u dodatnom ispitivanju od strane Slobodana Miloševića. To ispitivanje nije završeno i nastaviće se nakon letnje sudske pauze, a i tužilac je zadržao pravo da zatraži dodatno unakrsno ispitivanje, kada dobije prevode brojnih vojnih dokumenata koje optuženi želi da uvede u dokaze putem generala Delića.

Među tim dokumentima je i naređenje Zajedničke komande za Kosovo i Metohiju od 23. marta 1999. godine, dan uoči početka vazdušnih udara NATO. Jedinicama vojske i policije se naređuje da pokrenu opsežnu operaciju blokiranja i uništenja “Šiptarskih terorističkih snaga” u regionu Orahovac, Suva Reka i Velika Kruša. U narednih nekoliko dana, ukazao je tužilac pri kraju unakrsnog ispitivanja, jedinice VJ i MUP-a Srbije su, izvršavajući ovo naređenje, počinile više zločina u selima Bela Crkva, Suva Reka, Celina, Velika Kruša, Landovica i na drugim mestima čija se imena navode u optužnici. Ubijen je veliki broj ljudi za koje se tvrdi da su bili pripadnici OVK, a nije bilo zarobljenih.

General Delić, koji je u to vreme zapovedao 549. Motorizovanom brigadom sa štabom u Prizrenu, negira ne samo da su počinjeni bilo kakvi zločini, već i da je Zajednička komanda izdavala naređenja i komandovala. I to uprkos činjenici da u poslednjem redu naređenja od 23. marta 1999. stoji, crno na belom: “Sa svim snagama komanduje i rukovodi Zajednička komanda za Kosovo i Metohiju iz Prištine.”

Po tužiocu, Zajedničku komandu je formirao Milošević 1998. godine kako bi “zaobišao zakonske lance komandovanja” i vojsku i policiju stavio pod kontrolu svog “čoveka od poverenja” Nikole Šainovića. General Delić, međutim, tvrdi da je Zajednička komanda “pogrešno izabrani izraz za jedno koordinaciono telo”; zatim da ta komanda “nije imala ni adresu, ni telefon, ni svog komandanta”, a da su se političari koji su u njoj bili zastupljeni bavili uglavnom “civilnim pitanjima i vezama sa posmatračkim i diplomatskim misijama, a nikako ne i vojnim pitanjima.” On, istina, “ne spori da tu piše da operacijom komanduje i rukovodi Zajednička komanda”, ali kategorički tvrdi da je njemu i njegovim jedinicama komandovao komandant Prištinskog korpusa, general Nebojša Pavković.

Prema tužiocu Džefriju Najsu/Geoffrey Nice, svedok negira postojanje Zajedničke komande jer je svestan da je – izvršavajući njena naređenja – “delovao protivzakonito” ali general Delić to odlučno odbija.

Suđenje Slobodanu Milošević nastaviće se 17. avgusta a među prvim svedocima će, kako je danas najavio optuženi, biti lider srpskih radikala Vojislav Šešelj.

Dijeljenje sadržaja