Sudija Bonomi ima problema da shvati kako to da nikome u MUP Srbije nije bilo čudno da je u Račku na strani koja je “otvorila jaku vatru” bilo 40 ili više ubijenih i niko zarobljen, dok je strana koja je “uzvraćala” imala samo jednog ranjenika. Zar nikome u MUP-u, pitao je sudija tadašnjeg pomoćnika ministra, “nije palo na pamet da bi trebalo povesti neku istragu o ponašanju policije u Račku?”


Četvrtog dana ispitivanja generala Obrada Stevanovića, bivšeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije, Slobodan Milošević se konačno dotakao nekih od konkretnih navoda optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti na Kosovu. Počeo je od dokazivanja da je rukovodstvo srpske policije preuzimalo sve neophodne mere za sprečavanje zločina ili – ako bi se oni ipak dogodili - za otkrivanje i kažnjavanje njihovih izvršilaca. U MUP-u Srbije su, tvrdi general Stevanović, bili naprosto “opsednuti time da policija postupa zakonito.” Kao dokaz naveo je da je krivično gonjeno 12 policajaca za koje je otkriveno da su izvršili krivična dela sa smrtnim posledicama, ali nije znao da sudiji Bonomiju/Bonomy odgovori da li je neko od tih policajaca i osuđen. Sudija je, tim povodom, izrazio čuđenje da u MUP-u Srbije ne vode evidenciju osuđenih policajaca, ali bivši pomoćnik ministra nije imao objašnjenje za to.

Milošević je, zatim, prešao na optužbu za ubistvo 40 kosovskih Albanaca u selu Račak, 15. januara 1999. Pozivajući se na zvanične dokumente MUP-a Srbije, Milošević je tvrdio a general Stevanović potvrđivao da je akcija u Račku preuzeta “u cilju hapšenja grupe terorista odgovornih za ubistvo policajca i druge zločine”, da su teroristi otvorili “jaku vatru iz minobacača, ručnih bacača, teških puškomitraljeza i pešadijskog naoružanja”, a da je policija zatim uzvratila i “likvidirala 40 terorista.”. Po Miloševiću i njegovom svedoku, teroristi su bili čak teže naoružani od policije, pa zbog toga “ne može biti govora da je policija upotrebila neproporcionalnu silu.” U dokumentima MUP-a Srbije se zaključuje da policija u Račku “nije prekoračila ovlašćenja” i da je vatreno oružje upotrebila “u skladu sa zakonom: postupno, selektivno i pravilno.”

Sudiji Bonomiju je, međutim, bilo neshvatljivo kako to da nikome u MUP-u Srbije nije bilo čudno da je na strani koja je “otvorila jaku vatru” bilo 40 ili više ubijenih i niko zarobljen, dok je strana koja je “uzvraćala” imala samo jednog ranjenika. Zar nikome u MUP-u, pitao je sudija tadašnjeg pomoćnika ministra, “nije palo na pamet da bi trebalo povesti neku istragu o ponašanju policije u Račku.” Umesto svedoka, na to je pitanje pokušao da odgovori Milošević, ukazujući da se zaključak MUP-a o “postupnoj, selektivnoj i pravilnoj upotrebi sile svakako zasniva na nekoj istrazi.” Sudija Bonomi je, međutim, to ocenio kao “besmisleno sugestivno pitanje”, ukazujući optuženom da bi nezavisna istraga o ponašanju policije u Račku bila “od najveće relevantnosti za njegovu odbranu.” Pod uslovom, naravno, da potvrdi zvaničnu verziju MUP o tome da je policija “samo uzvraćala – zakonito, postupno, selektivno i pravilno”

Svedočenje generala Stevanovića nastaviće se u sredu sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja