Različit pristup bivših članova glavnog štaba VRS na prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala


General Milan Gvero se na prvom pojavljivanju pred sudijom, izjasnio da nije kriv ni po jednoj od pet tačaka optužnice koja ga tereti za zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine. General Radivoje Miletić, koji se tereti za iste zločine, odlučio je međutim da iskoristi pravo da se o navodima optužnice izjasni u roku od 30 dana.

Obojicu optuženih zastupali su branioci po službenoj dužnosti, budući da advokatima koje su optuženi odabrali Sekretarijat Tribunala nije odobrio da preuzmu njihovu odbranu. I Miletić i Gvero su povodom toga od sudije Karmela Ađiusa/Carmel Agius zatražili da interveniše kako bi braniocima koje su odabrali ipak bilo omogućeno da preuzmu njihovu odbranu. Sekretarijat Tribunala koji je za to zadužen, kako je optužene obavestio sudija, biće obavešten o njihovom zahtevima a predraspravni sudija može da interveniše samo u izuzetnim slučajevima.

Optuženi generali su se danas odrekli prava da im se optužnica u celosti pročita u sudnici s tim što je general Miletić, sudiju obavestio da optužnicu ne razume. Dodatno razjašnjenje je na zahtev sudije pružio Miletićev zastupnik Piter Morisej/Peter Morrissey, objašnjavajući kako mu je optuženi objasnio da “ne razume određene pravne i činjenične formulacije” iz optužnice.

Za generala Gvera optužnica sadrži “niz besmislica” ali je on, kako je rekao sudiji, “razume iako je ne može prihvatiti”. Izjašnjavajući se da nije kriv, Gvero je prokomentarisao gotovo svaku od pet tačaka optužnice. Uz “nisam kriv”, general Gvero dodao je “Ma kakvo ubistvo i ja”, “Ne mogu ništa da povežem sa sobom”, “Neverovatne izmišljotine” i “Dokazaću da nemam veze s deportacijama”.

Pored generala Gvera i Miletića optužnica tereti još i Zdravka Tolimira, bivšeg zamenika komandanta za bezbednost u glavnom štabu Vojske Republike Srpske (VRS). Sva trojica su po načelu individualne krivične odgovornosti optuženi za progone na političkim, verskim i rasnim osnovama, ubistva i okrutna postupanja sa zatočenim Bošnjacima u Potočarima, Bratuncu i Zvorniku, uništavanja imovine u Srebrenici i Žepi, prisilni transfer civila iz Srebrenice, kao i deportaciju Bošnjaka iz Žepe u leto 1995. godine. Ti se zločini kvalifikuju kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.



Fotografije