Zakašnjenja u hapšenju glavnih begunaca od medjunarodne pravde – upozorila je glavni tužilac Savet bezbednosti UN – dovode u pitanje “ciljne datume strategije za okončanje misije Tribunala”


Ukoliko u narednih nekoliko meseci ne budu uhapšeni i prebačeni u Hag Karadžić, Mladić, Gotovina i još neki od najtraženijih begunaca od medjunarodne pravde, “možda će biti neophodno da se preispitaju ciljni datumi strategije za okončanje rada Tribunala” – upozorila je danas Savet bezbednosti glavna tužiteljica Karla/Carla del Ponte. Prvi “ciljni datum” je 31. decembar 2008. do kada bi trebalo da se okončaju svi prvostepeni postupci pred Tribunalom. A to, jasno, neće biti moguće ukoliko glavni optuženi budu još dugo nedostupni Tribunalu.

Obraćajući se Savetu bezbednosti, Del Ponte je izrazila veliko razočaranje činjenicom da će SFOR napustiti BiH dok je Karadžić još na slobodi, mada su joj svi njegovi komandanti koji su se smenjivali u proteklih pet godina “obećavali da će ga uhapsiti do kraja svog mandata.”

Pored oštre kritike vlasti u Beogradu zbog “flagrantnog kršenja” i “svesnog ignorisanja” medjunarodnih obaveza, čime se upućuje izazov ne samo Tribunalu već i Savetu bezbednosti UN, Del Ponte je izrazila sumnju u pogledu “efikasnosti, pa čak i ozbiljnosti”, mera koje hrvatske vlasti preuzimaju da bi locirale i uhapsile generala Antu Gotovinu, optuženog za zločine počinjene tokom i nakon operacije “Oluja.”

Još veće sumnje Del Ponte je izrazila u pogledu vlasti Republike Srpske koje – uprkos deklarativnom zaricanju u spremnost na saradnju – ni devet godina posle Dejtona nisu uhapsile ni jednog optuženog za ratne zločine. Njeno je mišljenje da su “fundamentalne sistemske slabosti ugradjene u policijske i bezbednosne strukture Bosne i Hercegovine, a posebno Republike Srpske. Te slabosti se, naglasila je, moraju otkloniti kako bi ove strukture “pomogle, a ne ometale” ispunjavanje obaveza prema Tribunalu.

Produžena sloboda glavnih begunaca od medjunarodne pravde, ukazala je danas Del Ponte, otežava planiranje budućih sudjenja i podriva efikasnost i ekonomičnost sudskih postupaka. Kao primer, navela je da bi se Karadžiću – da je na vreme uhapšen – sada sudilo zajedno sa Krajišnikom. Još uvek ima vremena da se četvorica generala srpske vojske i policije – Pavković, Lazarević, Lukić i Djordjević - pridruže Milutinoviću, Šainoviću i Ojdaniću koji čekaju sudjenje za iste zločine na Kosovu. Situacija je slična sa Gotovinom, kome bi se moglo suditi zajedno sa generalima Čermakom i Markačem koji su optuženi za iste zločine. Kao i sa četvoricom oficira vojske i policije bosanskih Srba koji su, zajedno sa Ljubišom Bearom, optuženi za genocid u Srebrenici.

Ukazujući da će se sledeće godine navršiti 10 godina od tri ključna dogadjaja: masakra u Srebrenici, potpisivanja Dejtonskih sporazuma i podizanja optužnice protiv Karadžića i Mladića, Del Ponte je pozvala medjunarodnu zajednicu da, ako već “nije uspela da spreči genocid, ne dozvoli da taj i drugi najteži zločini ostanu nekažnjeni.”

Dijeljenje sadržaja