Odbijanje Beograda da hapsi i izručuje optužene za ratne zločine, smatra Karla del Ponte, nije izazov Tribunalu i njegovom tužilaštvu, već pre svega Savetu bezbednosti UN, na kome je sada da odluči šta će učiniti tim povodom


Odbijanje Srbije i Crne Gore da hapsi i predaje Tribunalu optužene za ratne zločine predstavlja “izazov Savetu bezbednosti” – navodi se u izveštaju koji je glavni tužilac Karla/Carla del Ponte podnela danas najvišem organu UN. Sada je na Savetu, ukazuje Del Ponte, “da odluči šta će preduzeti povodom ozbiljnog kršenja medjunarodnih obaveza po Glavi VII Povelje UN od strane jedne zemlje članice.”

Nedovoljna saradnja država i entiteta bivše Jugoslavije, a posebno Srbije i Crne Gore, po Karli del Ponte predstavlja “glavni faktor koji ometa implementaciju strategije za okončanje rada Tribunala.” Na poternicama Tribunala je trenutno 20 begunaca od medjunarodne pravde od kojih je – pored nezaobilaznih Karadžića, Mladića i Gotovine – Del Ponte u ovoj prilici poimenično navela još i četvoricu srpskih generala optuženih za zločine na Kosovu: Djordjevića, Lukića, Lazarevića i Pavkovića; zatim četvoricu oficira vojske i policije bosanskih Srba: Borovčanina, Nikolića, Pandurevića i Popovića; kao i bivšeg visokog zvaničnika RS, Župljanina. Pozivajući se na dve prethodne rezolucije Saveta bezbednosti, Del Ponte ističe da se “mandat Tribunala ne može smatrati okončanim sve dok se ovim optuženima ne bude sudilo u Hagu.”

Srbija i Crna Gora, po oceni Del Ponte, je i dalje zemlja koja “najviše okleva sa saradnjom” i gde “zaštitna mreža za optužene ostaje veoma moćna i uključuje državne strukture.” Del Ponte tome dodaje i “uspešnu manipulaciju javnim mnjenjem kroz agresivnu klevetničku kampanju protiv Tribunala i tužioca.”

Dok deo političkog establišmenta “shvata neophodnost pune saradnje sa Tribunalom” i, poput predsednika Nacionalnog saveta za Saradnju, Rasima Ljajića, ima pozitivan stav prema zahtevima za pristup svedocima i dokumentima, Del Ponte ukazuje da kod republičkih vlasti Srbije ne vidi nikakvu spremnost da se izvrše medjunarodno pravne obaveze. Navodi da su joj i premijer Koštunica i njegov ministar pravde jasno stavili do znanja da ne nameravaju da hapse optužene za ratne zločine. A to, po Del Ponte, nije izazov njoj ili Tribunalu... već Savetu bezbednosti, na kome je sada da odluči šta će – ako išta – tim povodom preduzeti.

Dijeljenje sadržaja