Uoči rasprave o odmeravanju kazne bivšem predsedniku bivše Republike Srpska Krajina, optuženom za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u Hrvatskoj, optužba ukazuje na primate i zasluge optuženog za kojeg predlaže kaznu od 11 godina zatvora


Milan Babić je prvi optuženi u istoriji Haškog tribunala za kojim nije bilo potrebno izdavati nalog za hapšenje. Sam se odazvao pozivu da se 26. novembra prošle godine pojavi pred Tribunalom, kako bi se izjasnio o navodima optužnice podignute samo nedelju dana ranije.

To je samo jedan od "primata" navedenih u podnesku kojim tužilaštvo ukazuje na faktore koji bi mogli da budu od značaja za odmeravanje kazne Milanu Babiću. Njegov je slučaj, smatra tužilaštvo, po mnogo čemu jedinstven, od samog početka.

Za Babića, početak je bio u septembru 2001. kada je objavljena "Hrvatska optužnica" protiv Slobodana Miloševića. Pošto je iz medija saznao da je i njegovo ime na listi 15 učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, Babić se odmah javio haškom tužilaštvu i pristao je da bude intervjuisan kao osumnjičeni. Iz razloga bezbednosti odabrana je tajna lokacija u Srbiji na kojoj je osumnjičeni Babić, u prisustvu advokata kojeg mu je dodelio Sekretarijat suda, dao seriju višednevnih intervjua haškim istražiteljima.

U početku, kako se navodi u podnesku tužilaštva, Babić je tvrdio da je "šokiran optužbama" ali je postepeno "sve otvorenije govorio o dogadjajima u Hrvatskoj i svojoj ulozi u njima", da bi pred kraj treće serije intervjua, krajem februara 2002., počeo da prihvata odgovornost za ono što je radio vodjen, kako je rekao, sopstvenom "sujetom" i "etničkim egoizmom."

Tokom intervjua, Babić je istražiteljima dao brojne "značajne dokumente" i potvrdio je autentičnost dokumenata koji su već bili u posedu tužilaštva. Time je Babić, kako se navodi, "uštedeo ogromna sredstva i trud" koje bi tužilaštvo moralo da uloži da bi došlo do tih dokumenata ili potvrdilo njihovu autentičnost, kako bi moglo da ih uključi u dokazni materijal za buduće optužnice i buduća sudjenja učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Svedočeći punih 12 dana na sudjenju Slobodanu Miloševiću, Milan Babić je, prema oceni tužilaštva, izneo pred veće "neprevazidjenu" količinu direktnih dokaza o ulozi bivšeg predsednika Srbije u ratu u Hrvatskoj. Količina i kvalitet tih dokaza su, kako se navodi, bili od "najvećeg značaja za dokazni postupak optužbe" i značajno su smanjili potrebu za daljim istragama i prezentacijom dodatnih dokaza. Od sličnog će značaja, veruje tužilaštva, biti i buduća Babićeva svedočenja u slučajevima Momčila Krajišnika i Milana Martića.

Jedinstvenost slučaja Milana Babića se, dalje, ogleda i u njegovom priznanju krivice koje se, po tužilaštvu, značajno razlikuje od priznanja drugih optuženih. Sa izuzetkom Dražena Erdemovića, svi ostali su krivicu priznali nakon dužeg boravka u pritvoru, uoči ili čak u toku sudjenja, kada im je postalo jasno da tužilaštvo raspolaže neoborivim dokazima o njihovoj krivici. Babić je, medjutim, priznao krivicu ubrzo nakon što je optužnica objavljena, a odlaganje od 30 dana je, na preporuku svog branioca, tražio samo da bi se stranama dalo vremena da zaključe sporazum o priznanju krivice.

Prema tom sporazumu, optužba i odbrana će za Babića zajednički predložiti kaznu od 11 godina zatvora. Rasprava na kojoj će se razmatrati okolnosti od značaja za odmeravanje kazne zakazana je za četvrtak i petak ove sedmice.

Dijeljenje sadržaja