U prigovoru na optužnicu, Vojislav Šešelj osporava praktično sve: od legaliteta osnivanja Haškog tribunala do njegove nadležnosti uopšte, a posebno njegove nadležnosti za navodna kršenja medjunarodnog humanitarnog prava na teritoriji Vojvodine


Vojislav Šešelj, baš kao i Slobodan Milošević, ne priznaje Haški tribunal i odbija da imenuje branioca, pozivajući se na Statut koji mu garantuje pravo da se brani sam. Za razliku od Miloševića, koji odbija da "nelegalnom sudu" dostavlja bilo kakve pisane podneske, Šešelj naprosto uživa u "presavijanju tabaka" i dopisivanju sa Sekretarijatom, Pretresnim i Žalbenim većem suda koji ne priznaje. U proteklih godinu dana uputio im je tridesetak rukom pisanih podnesaka, na razne teme: od žalbi na "duševne patnje" koje mu prouzrokuju crveno-crne sudijske odore, do zahteva da Tribunal interveniše da se njegovom ličnom ispovedniku, vladiki Filaretu - koji je na listi "nepoželjnih osoba" EU - izda holandska viza kako bi mogao da ga poseti, i ispovedi, u Pritvorskoj jedinici.

Poslednji u toj seriji podnesaka je Šešeljev prigovor na optužnicu, na četrdeset gusto kucanih strana, u kojem osporava praktično sve: od legaliteta osnivanja Haškog tribunala do njegove nadležnosti uopšte, a posebno njegove nadležnosti na teritoriji Vojvodine. U optužnici Šešelj se, podsetimo, tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delu Vojvodine, od avgusta 1991. do septembra 1993. godine

Vojvodjanski deo Šešeljeve optužnice pokriva dogadjaje u selu Hrtkovci, gde je optuženi - kako se navodi - 6. maja 1992. održao "zapaljiv govor" u kojem je pozvao na proterivanje Hrvata i pročitao spisak hrvatskih stanovnika koji treba da napuste selo. Tužilac tvrdi da je Šešelj, tom prilikom, izdao uputstva lokalnim sledbenicima da pritiskom i smrtnim pretnjama nateraju na odlazak one koji ne žele dobrovoljno da napuste svoje domove. Odmah nakon Šešeljeve posete i govora je, prema optužnici, počela kampanja etničkog čišćenja, zlostavljanja, napada i pretnji lokalnim Hrvatima da će biti ubijeni ukoliko ne odu, tako da su u naredna tri meseca svi Hrvati napustili selo, a njihove su kuće opljačkane i okupirane.

Šešelj, medjutim, smatra da Tribunal nije nadležan za eventualne zločine u Hrtkovcima jer, kako navodi u prigovoru, "u Vojvodini od 1. januara 1991. do danas nisu postojale strane u sukobu, pa nije bio ni moguć oružani sukob dovoljnog obima i intenziteta...", niti je bilo "sistematskog i rasprostranjenog" napada na civile, što su uslovi za nadležnost Tribunala. Ukoliko je u Hrtkovcima uopšte bilo nekih zločina, navodi dalje Šešelj, oni bi spadali u nadležnost domaćeg a ne medjunarodnog pravosudja.

Tužilaštvo je podnelo dva odgovora na Šešeljev prigovor. U prvom se ukazuje da je pred Tribunalom već dokazano postojanje oružanog sukob u Hrvatskoj u vreme na koje se optužnica odnosi, kao i da su zločini za koje se tereti Šešelj u "objektivnoj geografskoj i vremenskoj vezi sa tim oružanim sukobom.", čime je po tužilaštvu zadovoljen uslov za nadležnost Tribunala. Medjunarodno pravo, navodi se u odgovoru, primenjuje se na celokupnoj teritoriji zahvaćenoj medjunarodnim ili unutrašnjim sukobom, "bez obzira vode li se tamo borbe ili ne". Po tužilaštvu je "dovoljno da su navodni zločini bili usko povezani sa neprijateljstvima na drugim delovima teritorija pod kontrolom sukobljenih strana".

U naknadnom, dopunskom odgovoru, tužilaštvo se poziva na izjave samog optuženog koje im je, najavljujući svoju "specijalnu odbranu", u medjuvremenu dostavio Šešelj. U intervjuu nedeljniku "Duga" iz decembra 1992. Šešelj, kako ga citira tužilac, objašnjava da su dogadjaji poput onih u Hrtkovcima "neizbežni u ratnoj situaciji." Posebno zanimljiv je, po tužiocu, intervju optuženog Radiju B92 iz septembra 1993. u kojem se Šešelj, u pogledu tretmana vojvodjanskih Hrvata, poziva na medjunarodno pravo. "U uslovima rata" - govorio je 1993. Šešelj - "kada ste u ratu sa drugom zemljom, pripadnici etničke manjine iz te zemlje koji žive unutar vaših granica su potencijalni špijuni, pa se protiv njih preuzimaju mere zaštite, izvesne mere koje priznaje i madjunarodno ratno pravo."

Prema tome, zaključuje tužilac, "optuženi ne može danas da tvrdi da ovaj Tribunal, koji primenjuje medjunarodno humanitarno pravo, nije nadležan za zločine počinjene u Srbiji koji su bili vremenski i prostorno povezani sa oružanim sukobom u drugim delovima bivše Jugoslavije."

Dijeljenje sadržaja