Svedočenje Tona Karemansa, bivšeg zapovednika Holandskog bataljona UNPROFOR, pred parlamentarnom komisijom koja vodi istragu o odgovornosti političkog i vojnog vrha Holandije za masakr u Srebrenici jula 1995. "Holandska armijska kultura" je nalagala "umereni pristup" prema srpskim snagama koje su nadirale u enklavu pod zaštitom UN

General Mladić je u julu 1995. strahovao od vazdušnih udara NATO u području Srebrenice, ali kada je intervencija izostala i kada su snage UN ustuknule, on je silovito nastavio ofanzivu zauzimanja "zaštićene zone". Ovim objašnjenjem je bivši komandant Holandskog bataljona UNPROFOR, pukovnik Ton Karemans/Thon Karremans, svedočeći u okviru istrage holandskog parlamenta o srebreničkom masakru, još jednom ponovio ocenu da je izostanak vazdusne podrške holandskim "plavim šlemovima" ključni razlog što nije sprečen masakr više od sedam hiljada muslimanskih muškaraca posle ulaska snaga VRS u Srebrenicu.

Odgovarajući više od četiri sata na pitanja članova parlamentarne komisije koja istražuje odgovornost holandske administracije i vojske za propust da se spreči tragedija u Srebrenici jula 1995., Karemans je rekao da je zahtevao vazdušnu podršku NATO, ali da je posle "višečasovnog telefoniranja" jedini rezultat bio otkazivanje obećanih vazdušnih udara. Razlog je bila procena o "smirivanju situacje u Srebrenici".

Karemans je priznao da svoje vojnike u bazi UN u Potočarima, gde je utočište potražilo hiljade Muslimana iz Srebrenice, nije upozoravao na mogućnost da budu počinjeni zločini jer je - kako je rekao - "o slučajevima zlostavljanja čuo samo glasine i nikoga nije ovlastio da o tome sprovede istragu". Jedini konkretan podatak Karemans je, tvrdi, dobio od kapetana Rona Rutena/Ruttena koji ga je izvestio o telima devet ubijenih muškaraca koja je pronašao u potoku kraj zloglasne "Bele kuće" u Potočarima gde su srpski vojnici izdvojene muškarce odvodili na, kako su govorili, "ispitivanje".

Do pukovnika Karemansa, kako je svedočeći pre njega potvrdio holandski general Kejs/Cees Nikolai, načelnik štaba UNPROFOR u Sarajevu, nikada nije stigla instrukcija iz Haga da holandski "plavi šlemovi" ne asistiraju srpskim vojnicima u razdvajanju muškaraca od žena i dece u Potočarima. Nikolai je, naime, smatrao "izlišnim" da mu prenese tu instrukciju jer ga je Karemans prethodno izvestio da "među izbeglicama u UN bazi prema njegovoj proceni, nema mnogo vojno sposobnih muškaraca".

General Nikolai je tražio da se holandski bataljon suprotstavi srpskim snagama, što po pukovniku Karemansu "nije bilo moguće", jer su Holanđani bili u manjini i nisu imali adekvatnu vojnu opremu. On je objasnio da holandski bataljon iz istih razloga nije bio u stanju da obezbedi ni demilitarizaciju "zaštićene zone" što je bio sastavni deo misije snaga UN u Srebrenici. Dodao je kako je sa svojim zamenikom, majorom Robertom Frankenom/Frannken, bezuspešno pokušao da na odbrani enklave angažuje lokalne muslimanske snage u području Srebrenice. "Kada bi nam bili potrebni, jednostavno se nisu pojavljivali", rekao je Karemans.

Istraga komisije holandskog parlamentu stigla je do polovine ali je u dosadašnjima svedočenjima odgovornost za srebrenički masakr uglavnom prebacivana na međunarodnu zajednicu i UN zbog izostanka vazdušne podrške holandskom bataljonu. Francuski general Žanvije/Janvie, tadašnji komandant UNPROFOR u BiH je, prema svedočenju poručnika De Jongea, strahovao od posledica koje bi mogla izavati intervencija iz vazduha. De Jonge, međutim, smatra da bi general Žanvije možda bio spreman da promeni stav da je delovanje Holandskog bataljona u Srebrenici pre 11. jula 1995. bilo "agresivnije." Karemans je, međutim, za uputstva o "umerenom nastupu" Holanđana u Srebrenici okrivio "holandsku armijsku kulturu", odnosno specifičan "pacifistički duh" koji vlada u holandskoj vojsci.

Srebrenička istraga biće završena 28. novembra a holandski Parlament će o njenim rezultatima raspravljati početkom sledeće godine. (kraj)

Dijeljenje sadržaja