Zaštićeni svedok odbrane generala Ratka Mladića tvrdi da je granatiranje pijace Markale dogovoreno na sastanku nekadašnjeg političkog, vojnog i verskog vođstva bosanskih muslimana kako bi se isprovocirala "vojna intervencija međunarodne zajednice"

Nastojeći da ospori odgovornost bivšeg komandanta Glavnog Štaba Vojske Republike Srpske za zločine u Sarajevu i Srebrenici, odbrana Ratka Mladića je pozvala svedoka sapseudonimom GRM 116 čiji se iskaz odvijao uz mere zaštite lika i izmene glasa. Bivši pripadnik policijske jedinice "Biseri" je tokom rata u Bosni i Hercegovini bio zadužen za obezbeđenje članova i zgrade Predsedništva BiH.

U svedočenju koje je na momente nalikovalo na filmski scenario, svedok je najteže zločine za koje se Mladić tereti pripisao političkim, vojnim i duhovnim liderima bosanskih muslimana, uključujući Aliju Izetbegovića, Mustafu Cerića, Sefera Halilovića i Nasera Orića. Ukazao je da je Izetbegović bio "vrlo pobožan čovek" pa je, kaže, muftija Cerić imao "velikog uticaja na njega".

Svedok tvrdi da je tokom rata prisustvovao brojnim sastancima političkog i vojnog vrha u zgradi Narodne banke gde je Izetbegović boravio sa sinom Bakirom i zetom Jasminom iz "bezbednosnih razloga". Tvrdi da je Izetbegoviću i saradnicima bio "toliko blizu da je mogao da čuje svaku reč" kao i da se "oni nisu trudili da išta sakriju", uključujući planove za razmeštanje teške artiljerije u blizini obdaništa i bolnica i otvaranje snajperske vatre sa tih položaja kako bi se srpske snage isprovocirale da uzvrate i onda optužile za civilne žrtve. Svedok je objasnio da su "Alija i Cerić dobro znali da se vojno ne mogu meriti sa Srbima" pa su radili sve "ne bi li izazvali vojnu intervenciju međunarodne zajednice".

Jedan od takvih poteza je, tvrdi svedok, bilo i granatiranje pijace Markale 5. februara 1994. godine. U eksploziji granate je poginuo 66 a ranjeno je više od 140 ljudi. Cerić je Izetbegoviću, po svedoku, rekao da "i ovako i onako svaki dan gubimo 50 do 70 ljudi a da nikakvog efekta nema" te da će "svi na nebo" i da je to "žrtva za pravu stvar". Izetbegović se prvo "smeškao" ali je kasnije prihvatio da je to ispravno jer "jedinstvena Bosna i Hercegovina nema alternativu". Ideju su sproveli u delo Sefer Halilović i Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, koji su - rekao je svedok - "smislili da minobacač postave u pravcu Špicaste Stijene" kako bi se granata "utopila u srpsku paljbu iz pravca Mrkovića".

Odgovarajući na pitanje sudije Molotoa, svedok je rekao da je ideja sprovedena u delo tek iz drugog pokušaja. Halilović i Talijan su navodno prvi put "pogrešno proračunali razdaljinu" pa je granata pala "na neki krov" u blizini pijace.

Sličan scenario je, rekao je svedok, primenjen i na području Srebrenice, o čemu se Izetbegović dogovarao sa Naserom Orićem koji je komandovao snagama Armije BiH u tom području. Orić je, tvrdi svedok, dobio naređenje da "formira grupe od 3-4 čoveka i izaziva nemire po selima, ne bi li provocirao Srbe da granatiraju".

Svedok Mladićeve odbrane će sutra odgovarati na pitanja tužilaštva.

Dijeljenje sadržaja