Suprotstavljajući se navodima vojnog veštaka odbrane Mileta Došenovića o dobro zaštićenim vezama vojske bosankih Srba koje je bilo skoro nemoguće prisluškivati, tužilac predočio naređenja Ratka Mladića i drugih oficira VRS u kojima se navodi da neprijatelj „intenzivno i permanentno“ prati srpske komunikacije


Tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey je u dvodnevnom unakrsnom ispitivanju pukovnika VRS Mileta Došenovića nastojao da opovrgne svedokove tvrdnje o nemogućnosti Armije BiH da prisluškuje razgovore i presreće dokumente srpske strane tokom rata u BiH. Optužba na taj način želi da „sačuva“ autentičnost brojnih presretnutih komunikacija Mladićevog Glavnog štaba sa potčinjenim jedinicama, naročito onih koji se odnose na srebreničku operaciju iz jula 1995. godine. Došenović je u ratu bio načelnik za vezu Drugog krajiškog korpusa, a svedoči kao odbrane veštak za vojne komunikacije.

Sposobnost Armije BiH da presreće razgovore vojnog i političkog rukovodstva bosanskih Srba bila je, ukazao je tužilac, poznata srpskoj strani. U tu svrhu predočio je dva dokumenta – prvi iz juna 1992. godine u kojem ratni komandant Drugog krajiškog korpusa upozorava da „Zelene beretke, Hrvatska vojska i strane sile intenzivno prate naše veze“. U drugom dokumentu upućenom iz Glavnog štaba u ime generala Mladića u junu 1995. godine navodi se da „neprijatelj permanentno i veoma efikasno koristi tajne podatke do kojih dolazi slušanjem naših radio, radio-relejnih i PTT veza“.

Suprotno navodima nadređenih ratnih komandanata, pukovnik Došenović je rekao da razmere presretanja i prisluškivanja razgovora vojske bosankih Srba nisu bile velike. Radilo se, tvrdi, o pojedinačnim slučajevima neodgovornog komuniciranja putem otvorenih veza, što je omogućilo prisluškivanje, ali to nije naročito ugrozilo borbenu gotovost VRS.

Jedan od ključnih dokaza da je prisluškivanje najviših komandi vojske bosanskih Srba bilo moguće predstavlja činjenica da se u posedu tužilaštva nalaze dokumenti VRS i skoro identični zapisi Armije BiH o tim dokumentima. Osim toga, u sudnici je pušten audio zapis jednog presretnutog razgovora između oficira vojske bosanskih Srba iz kojeg se, po optužbi, vidi da je prisluškivanje dvokanalnih radio-relejnih uređaja VRS bilo moguće.

Svedok je u ekspertskom izveštaju sačinjenom za potrebe odbrane naveo da između prislušnih mesta Armije BiH „Sever“ i „Jug“ sa jedne i komande Drinskog korpusa u Vlasenici sa druge strane nije postojala optička vidljivost. To je, kaže, za posledicu imalo nemogućnost prisluškivanja po principu koji je opisao rečima: „Ako me ne vidiš, ne možeš me ni čuti“.

Do takvog zaključka svedok je došao na osnovu proračuna po kojem se grad Vlasenica nalazila na nadmorskoj visini od 620 metara, a prislušna mesta Armije BiH na 685 i 690 metara. Budući da je između njih bilo fizičkih prepreka, optičke vidljivosti, tvrdi, nije bilo. Tužilac je, međutim, rekao da su haški istražitelji bili na licu mesta i uz pomoć dva GPS uređaja odredili da se komanda Drinskog korpusa nalazila na visini od 672 metra. To znači da bi optička vidljivost, samim tim i audio veza, između prislušnih mesta i komande bila moguća ukoliko se antene postave na neke izdignute objekte, recimo na krov komande zgrade Drinskog korpusa.

Pukovnik Došenović danas je okončao iskaz, a suđenje Ratku Mladiću se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja