Optužba uložila žalbu na odluku Pretresnog veća kojom je odbačen zahtev da se Vojislav Šešelj vrati u pritvor zbog kršenja "minimalnih uslova" boravka na privremenoj slobodi javnim izjavama da se neće dobrovoljno vratiti u Hag, kao i pretnjama žrtvama i svedocima u svom predmetu

Kada je prošle sedmice odbacilo zahtev optužbe da se Vojislav Šešelj sa privremene slobode vrati u Hag, Pretresno veće sudije Antonetija/Antonetti je kao jedan od razloga navelo da tužilac nije pravovremeno uputio žalbu na odluku o puštanju. Sličnu stvar je ubrzo nakon puštanja lidera srpskih radikala kući, u novembru prošle godine, izjavio i predsednik Tribunala Teodor Meron, navodeći da tužiočev zahtev "nikada nije došao pred žalbeno veće". Danas je "greška" ispravljena i optužba je dostavila žalbu na odluku o Šešeljevom puštanju na privremenu slobodu.

Optuženi je, podsetimo, iz pritvora pušten odlukom Pretresnog veća od 6. novembra prošle godine. Sudije su preglasavanjem 2 prema 1 zaključile da ga treba pustiti, iako on takav zahtev nikada nije uputio... makar ne u propisanoj formi. Od povratka u Srbiju do danas Šešelj se isticao javnim izjavama da se neće dobrovoljno vratiti u Hag, već će čekati da ga srpske vlasti uhapse. Tako je, po optužbi, prekršio jedan od dva minimalna uslova za boravak na privremenoj slobodi – da se, kada bude pozvan, dobrovoljno vrati u pritvor.

Prekršio je, navodi tužilac, i drugi minimalni uslov– da ne predstavlja opasnost za žrtve i svedoke u svom predmetu. Šešelj je, navodi se u današnjoj žalbi, javno pretio osobama koje sarađuju sa haškim tužilaštvom, a veličanje četništva i zagovaranje Velike Srbije, po tužiocu, predstavlja napad na žrtve zločina za koje se tereti. Optuženi je na privremenu slobodu pušten "iz humanitarnih razloga", jer mu je zdravlje navodno ozbiljno narušeno, a optužba ukazuje da je on u javnim nastupima opovrgao takve nalaze, što je dodatni razlog da bude vraćen u pritvor.

Slične argumente optužba je predočila i u ranijem zahtevu Pretresnom veću, ali sudije, navodi se u današnjoj žalbi, ništa od navedenog nisu uzele u obzir, već su se "fokusirale na nerelevantno pitanje" – zašto se tužilac nije žalio na odluku o privremenom puštanju. Pretresno veće je, smatra tužilac, pogrešilo i zato što, nakon javnih izjava optuženog u kojima napada žrtve i svedoke i najavljuje da se neće dobrovoljno vratiti u Hag nije nametnulo strožije uslove boravka na privremenoj slobodi – da preda pasoš srpskim vlastima, izbegne svaki kontakt sa žrtvama i svedocima i ni na koji način ne ometa sprovođenje pravde. Što su, inače, uslovi koji su bili nametani svim optuženicima koji su pre njega puštani na privremenu slobodu.

Sudbina Šešeljevog boravka na slobodi današnjom žalbom je iz dvorišta Pretresnog veća sudije Antonetija prebačena na Žalbeno veće i predsednika Tribunala Teodora Merona.

Dijeljenje sadržaja