Vojislav Šešelj u sudnici Tribunala

U podnesku Pretresnom veću francuskog sudije Antonetija/Antonetti, optuženi Vojislav Šešelj traži da se protiv glavnog tužioca Serža Bramerca/Serge Brammertz "primene rigorozne disciplinske mere" i da bude kažnjen zbog "neprimerenog ponašanja". Tužiočevo neprimereno ponašanje, po lideru srpskih radikala, ogleda se u tome što je tražio njegov povratak u Hag sa privremene slobode na koju je 6. novembra bezuslovno pušten "iz humanitarnih razloga".

Šešelj smatra da se u Bramercovom zahtevu zapravo prenose "ocene i stavovi njegovih višedecenijskih političkih protivnika", a kada tužilac tuđe ocene i stavove predstavlja kao svoje, takvo ponašanje je, objašnjava se u podnesku, "nezakonito i vrlo sumnjivo" i zahteva sankcije. Tužiočeve ocene i stavovi, navodi dalje optuženi, predstavljaju prenošenje "pukih želja" hrvatskih političara pred predstojeće predsedničke izbore. Oni su se, tvrdi, usprotivili puštanju na privremenu slobodu i s tim u vezi doneli deklaraciju u Saboru, čemu se "iz samo njemu znanih razloga" pridružio Bramerc.

Drugi Šešeljev "višedecenijski politički protivnik" čijim se stavovima navodno priklonio tužilac je Evropska unija, odnosno njen parlament koji je doneo rezoluciju sa zahtevom da Haški tribunal preispita odluku o privremenom puštanju lidera srpskih radikala na slobodu. I dok se "još nije osušilo mastilo" na hrvatskoj deklaraciji i evropskoj rezoluciji, Bramerc je, navodi Šešelj, "požurio i podneo zahtev" da se povuče odluka o privremenom puštanju na slobodu. Zbog takvog "pristrasnog ponašanja", treba ga, smatra optuženi, disciplinski kazniti.

U kratkom odgovoru, tužilac navodi da Šešeljev zahtev treba odbaciti jer u podnesku nije pokazao da je stav optužbe zasnovan "na bilo čemu drugom osim na ubedljivim pravnim procenama". Zatim su taksativno navedeni, odnosno ponovljeni, razlozi optužbe za upućivanje zahteva za prekid privremene slobode.