Mada je u ranijim prilikama Nenad Kecmanović izjavljivao da su u BiH počinjeni brojni zločini, uključujući i genocid, sada - kao svedok odbrane Ratka Mladića - kaže da je pominjanje termina "genocid" njegov "propust" jer "nijedan bosansko-hercegovački narod nije išao na uništenje drugog" kao što su to, recimo, radili nacisti sa Jevrejima

Iako je u petak najavljeno da će svedok Nenad Kecmanović iz privatnih razloga morati da se vrati u Beograd i iskaz u odbranu Ratka Mladića okonča krajem avgusta, on se predomislio i jutros ipak došao u sudnicu. Obavljeno je dvočasovno dodatno ispitivanje u kojem je branilac Branko Lukić nastojao da "rehabilituje" svog svedoka i pruži mu priliku da koriguje delove iskaza za koje smatra da ne idu u prilog optuženom.

Kecmanović je u ekspertskom izveštaju za predmet "Kvočka i drugi" napisao da je, dok je boravio u Sarajevu do 6. jula 1992. godine, imao utisak da se grad nasumice granatira sa srpskih položaja, a u prošlonedeljnom unakrsnom ispitivanju je naglasio da se radilo "samo o utisku". Danas je, međutim, dopunio iskaz, navodeći da su u blizini njegovog stana u sarajevskom naselju Ciglane gađana dva vojna cilja – komanda Prvog korpusa Armije BiH i artiljerijsko oruđe skrivano u tunelu – sugerišući tako da je "utisak" o nasumičnom granatiranju bio pogrešan.

U istom ekspertskom izveštaju svedok je reči Radovana Karadžića na zasedanju parlamenta BiH iz oktobra 1991. godine da bi rat mogao odvesti "BiH u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak" nazvao "šokantnom izjavom", a prošle nedelje se ispravio i rekao da se radilo o "upozorenju", doduše "šokantnom upozorenju". Ukazujući da je Karadžić bio sklon "upozorenjima", branilac je predočio još jedan deo njegovog skupštinskog nastupa u kojem političke oponente pita "kako će sprečiti da svako svakoga ubije u BiH" i kaže da neće prestati da se javlja za reč sve dok se sa dnevnog reda ne skine pitanje osamostaljenja BiH. Kecmanović se složio da se i u toj situaciji radilo o "upozorenju" lidera bosanskih Srba.

Svedok je u prošlonedeljnom unakrsnom ispitivanju suočen sa navodima svog ekspertskog izveštaja u predmetu "Kvočka", zapisnicima njegovih obraćanja u svojstvu člana Predsedništva BiH na samom početku rata i kasnijim intervjuima beogradskim medijima u kojima je navodio da je srpska strana proterivala i zatvarala bosanske Muslimane, kao i da se etnički sastav BiH u potpunosti transformisao "nasiljem, ratom i genocidom", što je prošle nedelje donekle potvrdio. Danas, međutim, kaže da se etnička slika menjala zato što su ljudi sami želeli da napuste BiH zbog straha od rata i brige za bezbednost svojih porodica.

Naglasio je, takođe, da je pominjanje reči "genocid" njegov "propust", jer smatra da zločina takvih razmera u BiH nije bilo. Profesor Kecmanović objašnjava da se do skoro genocidom nazivalo sistematsko uništavanje jednog naroda, kao što su to radili nacisti sa Jevrejima, čega, po njemu, u BiH nije bilo jer "nijedan narod nije išao na uništenje drugog".

Nakon Kecmanovića, odbrana je na klupu za svedoke izvela Milorada Šehovca, ratnog komandanta Druge sarajevske brigade vojske bosanskih Srba.

Dijeljenje sadržaja