Svedok odbrane Ratka Mladića, bivši operativac nekoliko jedinica VRS Stevan Veljović, saglasan sa tezom tužilaštva da su modifikovane avio bombe, koje je na sarajevskom ratištu koristila vojska bosanskih Srba, bile "sasvim neprecizno ali razorno oružje". Muslimani su ih, rekao je, zvali "đe bilo bombe" jer se nije znalo gde će pasti. Tvrdi, doduše, da nikada nisu ispaljivane na urbana područja, već samo na "širi prostor" gde su se vodile borbe

Većina bivših pripadnika vojske bosanskih Srba koji su pred Tribunalom dali iskaze na poziv optuženih za artiljerijski i snajperski teror nad Sarajevom, trudili su se da negiraju ili makar ublaže tužiočevu sugestiju o "nepreciznim i razornim" modifikovanim avio bombama, oružju korišćenom pri napadima na grad u poslednje dve ratne godine. Današnji svedok odbrane Ratka Mladića, ranije i Radovana Karadžića i Dragomira Miloševića, od svojih prethodnika se razlikuje u tome što stav optužbe potvrđuje, pa čak i dopunjava.

Stevan Veljović je na početku rata u BiH imenovan za operativca Prve romanijske brigade, a od decembra 1994. godine istu funkciju je obavljao i u Sarajevsko-romanijskom korpusu, da bi pred kraj rata preuzeo komandu nad Četvrtom sarajevskom brigadom. U izjavi odbrani tvrdio je da sa srpskih položaja sarajevski civili nikada nisu namerno gađani i da su stradali samo kada se uzvraćalo na vatru Armije BiH iz stambenih područja, kruga koševske bolnice, sa Baščaršije i drugih tačaka u gradu. Tvrdi da nikada nije izdato naređenje za napad na civilna područja i da na delu Trebevića koji je njegova brigada kontrolisala u avgustu 1995. godine nije bilo minobacača kalibra 120mm, što znači da odatle nije mogla biti ispaljena granata na tržnicu Markale.

Jedan od dokaza postojanja terora nad građanima Sarajeva po optužbi je korišćenje modifikovanih avio bombi sa srpskih položaja, što je rezultiralo nasumičnim razaranjima stambenih područja. Opisujući kako je ta inovacija funkcionisala, Veljović je rekao da su bombe, inače predviđene isključivo za bacanje iz aviona, bile nošene raketama i ispaljivane sa lansera posebno dizajniranih za tu svrhu. Budući da se nikada nije znalo kada će se koja raketa aktivirati ili zakazati, nije se moglo predvideti gde će bomba pasti, pa su, kaže, metu mogle promašiti i za čitava dva kilometra. Radilo se o "sasvim nepreciznom, a veoma razornom oruđu", rekao je Veljović na prethodnim suđenjima, a isti zaključak ponovio je i danas.

Svedok dodaje da su, zahvaljujući nepredvidivosti rada motora na njima, avio bombe uvek mogle "podbaciti ili prebaciti" metu, a pošto se nije znalo gde će pasti, Muslimani u Sarajevu su ih zvali "đe bilo bombe". Dodao je još dosta toga što ide u prilog tužiočevoj tezi – da bombe nikada nisu testirane, da su njihove nepreciznosti bili svesni svi u Sarajevsko-romanijskom korpusu od komande nadole i da su bile opasne čak i po vojnike koji su ih ispaljivali. Rekao je i da se bombe nisu mogle koristiti bez naređenja komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića, koji je za njihovu upotrebu morao tražiti odobrenje Glavnog štaba.

Veljović tvrdi da zbog izrazite nepreciznosti nikada nisu ispaljivane na urbana područja, već samo na otvorene "šire prostore" gde su se vodile borbe između zaraćenih strana. Za očekivati je da mu u sutrašnjem nastavku unakrsnog ispitivanja tužilac, kao i u prethodnim svedočenjima, predoči vojne dokumente u kojima se opisuju napadi avio bombama na grad.

Veljovićev iskaz se nastavlja sutra. Ranije danas, završeno je svedočenje komandanta čete VRS na Trebeviću Miloša Škrbe.

Dijeljenje sadržaja