Svedok Mladićeve odbrane Miloš Škrba negira da su na položajima njegove čete na Trebeviću bili postavljeni minobacači 120mm, pa samim tim odatle nije mogla biti ispaljena granata na sarajevsku tržnicu Markale 28. avgusta 1995. godine, Navod dokumenta vojske bosanskih Srba koji se kosi sa njegovom tvrdnjom naziva "štamparskom greškom"

Ratko Mladić se oporavio od problema izazvanih stomačnim gripom i pojavio se na današnjem nastavku dokaznog postupka odbrane. Nakon što je predsedavajući izrazio zadovoljstvo zbog takvog razvoja događaja, na klupu za svedoke je izveden Miloš Škrba, komandir čete VRS koja je obezbeđivala reon oko puta Lukavica – Pale.

U zoni odgovornosti njegove jedinice bio je deo Trebevića poznat pod imenom Palež odakle je, po optužbi, mogla biti ispaljena granata kalibra 120 milimetara koja je 28. avgusta 1995. godine pogodila sarajevsku tržnicu Markale, usmrtivši 43 i ranivši 75 ljudi. Osim toga, u reonu Škrbine čete je i kota "Baba stijena", odakle je, prema optužnici, 13. decembra 1992. godine trogodišnja devojčica Anisa Pita snajperom ranjena u nogu ispred svoje kuće u ulici Žagrići.

U sažetku svedokove izjave, koji je u sudnici pročitao branilac Stojanović, se navodi da njegovi vojnici nikada nisu gađali sarajevske civile, već samo neprijateljske vojnike i to isključivo tokom odbrambenih aktivnosti. Odgovarajući na pitanja branioca, tvrdio je da njegova četa nije imala snajpere, niti je za tim bilo potrebe, budući da nije bilo "optičke vidljivosti" prema položajima Armije BiH, a posebno ne prema ulici Žagrići gde je devojčica ranjena. Tvrdi, takođe, da u reonu za koji je bio zadužen nije bilo minobacača od 120mm, što znači da odatle nije mogla biti ispaljena granata na tržnicu Markale.

Po završetku glavnog ispitivanja, predsedavajući sudija Ori/Orie je primetio da je svedok u izjavi naveo da su njegovi vojnici bili na meti snajpera Armije BiH, pa je pitao kako je moguće da je "optička vidljivost" postojala u jednom, ali ne i u drugom smeru? Škrba je odgovorio da nije imao interesa da neprijatelja "ganja po šumi" niti "nameru" da snajperski deluje. Budući da je na ponovljeno pitanje rekao isto, sudija je zaključio: "Dali ste odgovor, ali niste odgovorili na moje pitanje".

Tužilac je u unakrsnom ispitivanju podsetio svedoka da je u iskazu u odbranu Radovana Karadžića naveo da se sa pozicije "Baba stijena" pružao "izvrstan pogled" na Sarajevo. Škrba danas kaže da je "izvrstan pogled" pokrivao "samo deo" grada, ali ne i onaj u kojem se nalazila ulica Žagrići, gde je ranjena trogodišnja devojčica. Priznao je da su njegovi vojnici pucali po civilnim objektima, ali samo onim iz kojih su bili iseljeni stanari, a useljeni vojnici Armije BiH. Prihvatio je i navod dokumenta po kojem je njegova brigada imala tridesetak snajperskih i drugih pušaka sa optičkim nišanom, ali tvrdi da nijedna od njih nije bila u četi kojom je komandovao.

Osporavajući Škrbine navode da na delu Trebevića koji je njegova jedinica kontrolisala nije bilo minobacača od 120mm, tužilac je predočio dokumente Sarajevsko-romanijskog korpusa iz maja 1995. godine u kojima se navodi da se baterija od četiri minobacača tog kalibra nalazi na lokaciji Trebević-Palež. Škrba odgovara da je verovatno po sredi "štamparska greška", jer su se, tvrdi, na tom mestu nalazila isključivo oruđa kalibra 82mm. U naređenju komandanta korpusa Dragomira Miloševića od 9. maja 1995. godine se navodi da se "veći deo Starog grada stavi pod vatrenu kontrolu u cilju konačne pobede". Svedok je prihvatio sugestiju da je Stari grad obuhvatao sarajevsku Baščaršiju, a nije siguran da li i tržnicu Markale koja je, po njemu, bila "na granici" tog područja i centra grada.

Iskaz Miloša Škrbe biće okončan sutra ujutro.

Dijeljenje sadržaja