Pretresno veće sudije Orija odbacilo zahtev odbrane za ukidanje optužbi za dvostruki genocid i druge zločine nad nesrbima u Bosni i Hercegovini protiv Ratka Mladića, zaključujući da je tužilac predočio dovoljno dokaza koji potkrepljuju svih 11 tačaka optužnice

"Pretresno veće smatra da Ratko Mladić mora izneti odbranu po svih 11 tačaka optužnice", naveo je predsedavajući sudija Ori/Orie u zaključku današnje odluke po zahtevu branilaca za ukidanje delova optužnice, pre svega onih koji se odnose na genocid i druge zločine počinjene 1992. u šest opština Bosne i Hercegovine, kao i 1995. godine u Srebrenici. Mladićeva odbrana je, podsetimo, iskoristila mogućnost da po pravilu 98 bis nakon tužiočevog dokaznog postupka zatraži ukidanje onih tačaka optužnice za koje smatra da nisu potkrepljeni dokazima dovoljnim za osuđujuću presudu.

Iznoseći detaljnu analizu izvedenih dokaza za tačke optužnice koje odbrana osporava, veće je ukazalo da je tužilac ponudio dokaze o ubistvima, silovanjima, zatočavanjima i zlostavljanju nesrba sa ciljem njihovog proterivanja iz opština koje je rukovodstvo bosanskih Srba smatralo svojim. Navodeći samo deo dokaza o tome, predsedavajući sudija je pomenuo iskaze svedoka o ubistvima zatočenika logora Keraterm u Prijedoru, Sušice kod Vlasenice i fočanskog KP Doma, kao i o likvidacijama nesrpskih muškaraca na području Ključa. Zatim su navedeni iskazi svedokinja o masovnim silovanjima takozvanih seksualnih robinja u Foči, kao i dokazi o neljudskom postupanju sa zatočenicima logora Keraterm, Omarska i Manjača.

Iznoseći primer dokaza o srebreničkom genocidu, Pretresno veće je podsetilo na iskaz Dražena Erdemovića koji je, po sopstvenom priznanju, zajedno sa drugim pripadnicima 10. diverzantskog odreda VRS učestvovao u masovnom streljanju 1.000 - 1.200 srebreničkih Muslimana na farmi Branjevo kod Zvornika. O masovnim ubijanjima su, podseća veće, svedočili i mnogi preživeli sa stratišta od kojih su u današnjoj odluci pomenuta dvojica čiji je identitet zaštićen.

Zločini za koje se Mladić tereti uobličeni su u četiri udružena zločinačka poduhvata. Prvi je, po optužnici, za cilj imao trajno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa dela BiH na koji su bosanski Srbi polagali pravo, a ostvarivan je kampanjom široko rasprostranjenih zločina koji su u opštinama Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica dosegli razmere genocida. Treći udruženi zločinački poduhvat odnosi se na eliminisanje Muslimana iz Srebrenice putem genocida, odnosno ubistava tamošnjih muškaraca i proterivanja žena i dece. Pretresno veće je zaključilo da je tužilac ponudio dovoljno dokaza koji bi, ukoliko budu prihvaćeni, ukazali na postojanje svih elemenata pomenuta dva udružena zločinačka poduhvata i Mladićevog učešća u njima – postojanja zajedničkog cilja, učešća više lica u njihovom sprovođenju i značajnog doprinosa optuženog. Navedeni su dokazi o Mladićevoj vezi sa drugim članovima tih poduhvata, pre svega sa predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, kao i o njegovom stanju svesti da su zločini počinjeni, čine se ili će se tek desiti.

Drugi i četvrti udruženi zločinački poduhvat odnose se na artiljerijski i snajperski teror nad građanima Sarajeva tokom celog rata u BiH, odnosno na uzimanje talaca UN. U zahtevu za poništavanje dela optužnice odbrana nije poricala postojanje dokaza o ta dva poduhvata, pa im veće u odluci nije posvetilo detaljniju pažnju.

Budući da, po zaključku sudija, Ratko Mladić ima šta da pobija, na kraju današnje rasprave se razgovaralo o pripremama za iskaze prvih svedoka odbrane koji će se u sudnici pojaviti 13. maja, a dan ranije će se održati konferencija uoči početka dokaznog postupka odbrane.

Dijeljenje sadržaja