Obrazlažući zbog čega traži više od šest meseci i dodatni broj reči za pisanje završnog podneska u predmetu Radovana Karadžića, tužilac naveo da se radi o najopsežnijem suđenju do sada koje obuhvata čak četiri udružena zločinačka poduhvata. Bez iskaza hrvatskog dužnosnika koji je bio predviđen za danas

Tužilac je danas uputio zahtev da mu se odobri završni podnesak do 150.000 reči, odnosno ukupno 375.000 reči sa aneksima, a kao krajnji rok za dostavljanje predlaže 17. septembar ove godine. Karadžić je, podsetimo, za pisanje svog završnog podneska tražio godinu dana, dakle do marta 2015.

U prilog izuzetnoj dužini podneska i roka za njegovo dostavljanje, tužilac navodi da se radi o predmetu koji je po "obimu i kompleksnosti praktično bez presedana". Podseća se da je Karadžić optužen za četiri udružena zločinačka poduhvata: jednog koji se odnosi na genocid i druge zločine u opštinama BiH 1992. godine, drugog koji obuhvata teror nad građanima Sarajeva, trećeg za srebrenički genocid u julu 1995. i četvrtog za uzimanje talaca UN u maju iste godine.

Pored toga, Karadžić je bio na samom vrhu vlasti bosanskih Srba i kao takav udaljen nekoliko "hijerarhijskih lestvica" od direktnih počinilaca, pa je u podnesku neophodno na detaljan način ukazati na njegovu krivičnu odgovornost i vezu sa zločinima. Osim toga, po broju dokaznih predmeta Karadžićevo suđenje, podseća tužilac, "daleko prevazilazi" sve haške procese, uključujući i one u kojima se sudilo većem broju optuženih.

Prema tabeli dostavljenoj uz podnesak u Karadžićevom predmetu je u spis uvedeno oko 11.000 dokaznih predmeta, dok je na suđenjima "Srebreničkoj sedmorki", šestorici optuženih za zločine u Herceg Bosni ili "Kosovskoj šestorci" taj broj upola manji. Karadžićev predmet u odnosu na druge "velike" procese dominira i po broju svedoka – 580, naspram 315 na srebreničkom, 233 na kosovskom i 206 na suđenju čelnicima Herceg Bosne.

Jedini pokazatelj u kojem Karadžić "zaostaje" je broj stranica transkripta: "samo" 47.542 u odnosu na 51.760 stranica na suđenju za Herceg Bosnu. Sva je, međutim, prilika da će i u tom parametru Karadžić izbiti na prvo mesto, budući da tek predstoji faza tužiočevog pobijanja dokaza odbrane, kao i ponovno otvaranje dokaznog postupka optužbe radi uvođenja dokaza o ekshumaciji masovne grobnice u rudniku Tomašica, kraj Prijedora.

Tužilac navodi da je u predmetu čelnika Herceg Bosne optužbi za završni podnesak odobreno 330.000 reči, na suđenju za Srebrenicu 220.000, a u kosovskom procesu 100.000. Zbog toga smatra razumnim da u slučaju Karadžića podnesak sa aneksima dosegne 375.000 reči.

Na suđenju Karadžiću danas je bio predviđen iskaz poslednjeg svedoka odbrane – dužnosnika hrvatske vlade od koga odbrana očekuje potvrdu autentičnosti presretnutih razgovora koje želi da uvede u dokaze. Svedok se, međutim, nije pojavio u sudnici, a kako se moglo čuti to mu je drugi put da ne dolazi na zakazano svedočenje. Zbog toga je odbrana podnela zahtev da mu se izda obavezujući nalog, ali ga je na današnjoj raspravi ekspresno povukla. Dogovoreno je, naime, da se autentičnost presretnutih razgovora pokuša utvrditi van sudnice, u kontaktima predstavnika odbrane i hrvatskih vlasti. Pored toga, rešeno je još nekoliko administrativnih pitanja i saopšteno da će se veće naknadno izjasniti o obimu završnih podnesaka i roku za njihovo dostavljanje.

Dijeljenje sadržaja