Mada nije ukinut deo presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova 1999. godine i učešća optuženog u njemu, Žalbeno veće prihvatilo nekoliko argumenata odbrane policijskog generala Vlastimira Đorđevića, kao i jedan tužiočev, i kaznu sa 27 smanjilo na 18 godina zatvora

Žalbeno veće kojim je predsedavao malteški sudija Karmel Ađus/Carmel Agius prihvatilo je u potpunosti ili delimično četiri od 19 žalbenih osnova odbrane srpskog policijskog generala Vlastimira Đorđevića i jedan od dva tužilaštva, što je rezultiralo smanjenjem kazne izrečene u februaru 2011. godine sa 27 na 18 godina zatvora. Tako je visina kazne bivšem pomoćniku ministra policije i načelniku Resora javne bezbednosti Srbije "iznivelisana" sa kaznama četvorici drugih pripadnika istog udruženog zločinačkog poduhvata Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću koji su prošle sedmice takođe konačnom presudom osuđeni na period od 14 do 22 godine zatvora.

Danas, kao i prošle sedmice u slučaju "kosovske četvorke", Žalbeno veće je potvrdilo nalaz prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata na čelu sa Slobodanom Miloševićem sa ciljem da se protera albansko stanovništvo sa Kosova i tako uspostavi trajna srpska kontrola nad pokrajinom. Potvrđeno je, takođe, da je Đorđević delio zajednički cilj i bio deo tog poduhvata koji je rezultirao ubistvom više stotina i proterivanjem više stotina hiljada kosovskih Albanaca.

Uvažena je, međutim, žalba odbrane po kojoj Đorđevića pored učešća nije u isto vreme trebalo osuditi za pomaganje i podržavanje istih zločina. Mada Pretresno veće ima pravo da tako postupi, u konačnoj presudi se navodi da nije obrazloženo zašto je osuda za pomaganje i podržavanje bila neophodna da dodatno rasvetli ulogu optuženog u zločinima. Žalbeno veće zaključuje da je sasvim dovoljna osuda za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, tako da je pomaganje i podržavanje "otpalo". Zbog toga sudije nisu morale da se "upliću" u raspravu o "konkretnoj usmerenosti" kao neophodnom uslovu za osudu po osnovu podržavanja i pomaganja. Žalbeno veće sudije Liua se prošle sedmice, podsetimo, oštro suprotstavilo nalazu presude kojom je general Momčilo Perišić oslobođen odgovornosti za pomaganje zločina u BiH jer je ocenjeno da pomoć koju je upućivao počiniocima nije bila "konkretno usmerena" na činjenje krivičnih dela.

Prihvaćen je i žalbeni osnov odbrane po kojem se iseljavanje civila sa Kosova u Crnu Goru ne može tretirati kao deportacija jer nije jasno obrazloženo zašto se granica između ta dva entiteta može smatrati de facto međudržavnom. Zatim, Đorđević je oslobođen odgovornosti jednog broja zločina koji nisu navedeni u optužnici i, konačno, zaključeno je da prvostepenom presudom nije ispravno obrazloženo zašto je rukovodeći položaj optuženog uzet kao otežavajuća okolnost. U isto vreme, prihvaćena je žalba optužbe kojom je traženo da se silovanja na nekoliko lokacija na Kosovu ocene kao element progona i da se Đorđević i za to osudi.

Kada je uzelo u obzir sve navedene greške prvostepene presude, Žalbeno veće je procenilo da postoji dovoljno argumenata za smanjenje kazne optuženom generalu na 18 godina zatvora. Do sada je odslužio šest i po, a prevremenom puštanju na slobodu se može nadati nakon dve trećine odslužene kazne, odnosno nakon još pet i po godina.

Dijeljenje sadržaja