Bivši komandant velškog bataljona Unprofora Džonatan Rajli na suđenju Ratku Mladiću opisao kako su pripadnici njegove jedinice u proleće 1995. godine zarobljeni i raspoređeni u objekte VRS sa ciljem sprečavanja NATO udara, a tužilac predočio dokument iz kojeg se vidi da je operacijom uzimanja talaca UN upravljano iz Glavnog štaba VRS

Britanski general Džonatan Rajli/Jonathan Riley u maju1995. godine bio komandant Prvog bataljona Kraljevskih velških strelaca, jedinice u sastavu Unprofora u BiH, čijih je 33 pripadnika uzeto za taoce VRS. Svedočeći na suđenju Ratku Mladiću, rekao je da su šestorica talaca povređeni u saobraćajnoj nesreći i odvedeni u višegradsku bolnicu, a ostalih 27 raspoređeno je uz skladišta i druge objekte VRS kao "živi štit".

Svedok kaže da je cilj operacije uzimanja talaca bio da se NATO spreči da nastavi sa vazdušnim napadima na srpske položaje, izvedenim 25. i 26. maja 1995. godine zbog kršenja sporazuma o primirju i napada na Sarajevo i Goražde. Proces uzimanja talaca je u optužnici naveden kao jedan od četiri udružena zločinačka poduhvata za koje se tereti bivši komandant VRS.

Rajli nije bio među taocima, ali je u Bugojnu razgovarao sa oslobođenim pripadnicima svog bataljona koji su mu rekli da su nakon zarobljavanja u manjim grupama bili držani u objektima VRS od Bileće na jugu do Rogatice i Zvornika na severu.

Da se radilo o dobro organizovanoj akciji sa vrha političke i vojne vlasti bosanskih Srba a ne o samovoljnom postupanju izolovanih "četničkih fanatika", kako je prošle nedelje sugerisala odbrana, po tužiocu pokazuje naređenje Glavnog štaba VRS sa potpisom načelnika Manojla Milovanovića od 27. maja 1995. godine. U tom dokumentu se nalaže raspoređivanje zarobljenih pripadnika UN uz skladišta i druge objekte VRS sa ciljem da se NATO odvrati od namere da ih bombarduje. Svedok je potvrdio da su velški oficiri i vojnici tretirani upravo po tom scenariju. U dokaze je uveden i dokument Drinskog korpusa kojim se naređenje Glavnog štaba sprovodi u delo.

Da je Mladić sudbinu talaca držao u svojim rukama, po optužbi svedoči činjenica da je 2. juna 1995. godine naredio oslobađanje šestorice povređenih ranjenih velških Unproforaca. Odbrana je, međutim, u unakrsnom ispitivanju sugerisala da je naređenje zapravo izdao vrhovni komandant Radovan Karadžić, a Mladić ga samo sproveo u delo. Rajli se sa tim saglasio i pojasnio da stvari u komandnom lancu funkcionišu upravo tako što vrhovni komandant izdaje naređenja, a podređeni ga izvršavaju.

Branilac Branko Lukić je sugerisao i da je velški bataljon bio pristrasan jer je podržavao Armiju BiH u Goraždu, a svedok je objasnio da nepristrasnost ne znači identično ponašanje prema zaraćenim stranama već sprovođenje poverenog mandata, a to je bilo očuvanje enklave i zaštita civila u njoj. Branilac je predočio dokument u kojem komandant Unprofora general Smit/Smith navodi da su njegove snage "vrlo blizu da postanu saveznik vlade BiH", budući da je srpska strana prekršila mirovni sporazum. Rajli je odgovorio da je dokument sačinjen nakon "talačke krize", odnosno nakon nezakonitog postupanja Mladićevih trupa prema mirovnjacima UN.

Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se u ponedeljak iskazom Patrika Rehnera/Patrick Rechner, jednog od Unproforaca zarobljenih u maju 1995. godine.

Dijeljenje sadržaja