Na suđenjima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću sve češće se dešava da svedoci optužbe i odbrane istovremeno, ali dijametralno suprotno, svedoče o istim spornim pitanjima. Tako je danas Karadžićev veštak odbrane Dušan Dunjić oštro kritikovao nalaze američkog forenzičkog antropologa Vilijema Haglanda koji je sprat niže, na suđenju Mladiću, svedočio za optužbu o ekshumacijama i analizi posmrtnih ostataka iz srebreničkih masovnih grobnica

Američki antropolog Viljem Hagland/William Haglund je od 1996. do 1998. godine bio viši savetnik za sudsku medicinu haškog tužilaštva i tom je svojstvu vodio postupak ekshumacija masovnih grobnica na nekoliko lokacija u području Srebrenice i učestvovao u pregledu pronađenih posmrtnih ostataka. O tome je do sada u Hagu svedočio četiri puta, pa su na suđenju Ratku Mladiću danas u spis uvedeni delovi transkripta njegovog prvog iskaza iz 2000. godine u predmetu generala Radislava Krstića.

U sažetku tog iskaza koji je pročitala tužiteljica navode se rezultati analiza posmrtnih ostataka iz masovnih grobnica ekshumiranih 1996. godine, o kojima je Hagland sastavio četiri izveštaja koji su takođe uvedeni u dokaze. Iz grobnice u dolini Cerske, kako se navodi u izveštajima, ekshumirani su posmrtni ostaci 150 muškaraca, od kojih su 149 imali rane od vatrenog oružja. Grobnica u Orahovcu, označena kao Lažete 2, sastojala se od dve jame od kojih je jedna bila nedirnuta dok je druga prekopavana, što se moglo zaključiti po tragovima velikih građevinskih mašina. Na farmi Branjevo ekshumirana je masovna grobnica duga 28, široka 5 i duboka 3 metra ali su samo u jednom njenom delu pronađena tela 132 osobe, od kojih je 77 imalo ruke vezane za leđima. Ostali leševi iz grobnice na Branjevu su uklonjeni u tajnoj operaciji uklanjanja tragova zločina i prebačeni u takozvane sekundarne grobnice. U četiri primarne grobnice u Novoj Kasabi, koje su takođe prekopavane u jesen 1995. godine, pronađeni su posmrtni ostaci ukupno 33 žrtve od kojih je 27 imalo poveze na rukama.

Dopunskim pitanjima tužiteljica je nastojala da razjasni kritike koje su pojedini forenzičari iz njegovog tima uputili na račun Haglandovih metoda i verodostojnosti njegovih izveštaja. Suština spora je, prema Haglandu, bila u izmenama podataka o uzroku smrti pojedinih žrtava koje je napravio vođa tima patologa doktor Kiršner/Kirchner iz nevladine organizacije Lekari za ljudska prava. Konačni zaključak o uzroku smrti, tvrdi Hagland, nije suštinski izmenjen tim promenama. Dr Kišner je nastojao samo da "poopšti" navode o uzroku smrti ali se nije prethodno o tome konsultovao sa patologom koji je vršio obdukciju. Slično objašnjenje je u svom zaključku dala i Nadzorna komisija koja je na zahtev patologa ispitala taj slučaj.

Mladićeva odbrana se proverom rezultata iz Haglandovih izveštaja i zaključcima pomenute Nadzorne komisije bavila na početku unakrsnog ispitivanja koje se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja