U najavi žalbe na oslobađajuću presudu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću optužba zahteva da Žalbeno veće preinači prvostepene zaključke, osudi i primereno kazno dvojicu optuženih za zločine u Hrvatskoj i BiH i učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu

Dan pre isteka tridesetodnevnog roka, optužba je uložila žalbu na oslobađajuću presudu bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću. Oni su se teretili za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja velikih delova Hrvatske i BiH, a Pretresno veće ih je oslobodilo pošto je zaključilo da jesu pomagali jedinice koje su počinile ubistva, deportacije, prisilna premeštanja i progone, ali da njihova pomoć nije bila "konkretno usmerena" na zločine.

Radi se o primeni standarda iz oslobađajuće žalbene presude Momčilu Perišiću, a tužilac se time bavi u drugom od tri danas najavljena žalbena osnova, navodeći da je veće pogrešilo kada je zaključilo da Stanišić i Simatović nisu krivi za pomaganje i podržavanje zločina. Navodi se da su sudije primenile "nepotreban i netačan element" zahtevajući da se dokaže "konkretna usmerenost" na pomaganje, ohrabrivanje i moralno podržavanje počinjenja zločina. Čak i da se prihvati "pogrešan" zaključak iz Perišićeve presude, nijedno razumno veće, smatra tužilac, ne bi zaključilo da Stanišić i Simatović nisu pomogli i podržali zločine za koje su optuženi.

U prvom žalbenom osnovu tužilac navodi da je Pretresno veće pogrešilo kad je propustilo da donese zaključak da su optuženi delili nameru da se putem činjenja zločina protera nesrpsko stanovništvo sa velikih delova Hrvatske i BiH i tako ostvari cilj udruženog zločinačkog poduhvata. U presudi, po optužbi, nije ponuđeno "razumno objašnjenje" odgovornosti optuženih, niti su u obzir uzeti "nesumnjivo relevantni dokazi" o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata i učešću Stanišića i Simatovića u njemu. Tužilac, dalje, ukazuje da su pri proceni namere optuženih da se počine zločini "pogrešno primenjeni relevantni pravni standardi" i da nisu razmotreni dokazi "u celini".

Konačno, u trećem žalbenom osnovu se navodi da je u prvostepenoj presudi načinjen propust kada nije zaključeno da su Stanišić i Simatović "značajno doprineli" sprovođenju zajedničkog zločinačkog plana na sledećim lokacijama – u takozvanoj SAO Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu putem zločina jedinice Željka Ražnatovića Arkana i lokalne Teritorijalne odbrane i u Zvorniku, Bijeljini i Sanskom Mostu preko delovanja "arkanovaca".

Zbog svega navedenog, tužilac smatra da oslobađajuću presudu Stanišiću i Simatoviću treba odbaciti, a njih dvojicu proglasiti krivima za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu i "primereno ih kazniti".

Budući da je najava žalbe podneta pre 1. jula 2013. godine, kada počinje da funkcioniše Haški ogranak takozvanog Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MICT), o njoj će rešavati Žalbeno veće Tribunala, a ne "Mehanizma".

Dijeljenje sadržaja