Danski mediji objavili privatno pismo u kojem sudija Frederik Harhof izražava veliku zabrinutost zbog "promene tribunalovog kursa pod pritiskom vojnog establišmenta nekih uticajnih zemalja" , kojima je podlegao predsednik suda Teodor Meron

Tri oslobađajuće presude koje su proteklih meseci izrečene u Haškom tribunalu ostavili su danskog sudiju Frederika Harhofa/Harhoff sa "snažnim neprijatnim osećanjem da je sud promenio svoj kurs pod pritiskom 'vojnog establišmenta' iz nekih uticajnih zemalja", poput Sjedinjenih Država i Izraela. A u tim su'establišmentima', sugeriše Harhof, došli do zaključka da je sudska praksa Tribunala u primeni načela komandne odgovornosti otišla predaleko, što bi moglo da ugrozi i neke druge vojne komandante, a ne samo one sa Balkana.

Sudija Harhof je sve to i još mnogo više napisao u privatnom pismu upućenom na 56 adresa kolega i prijatelja, ali je ono nekako dospelo do kopenhagenskog dnevnika "BT", koji ga je - zaključujući da se radi o pitanjima od "nesumnjivog javnog značaja" - u celosti objavio na jutrošnjoj naslovnoj stranici.

Nedavne oslobađajuće presude generalima Gotovini, Markaču i Perišiću, kao i šefovima srpske tajne policije Stanišiću i Simatoviću, su sudiju Harhofa, kako je napisao, "bacile u duboke profesionalne i moralne dileme", s kakvima se nikada ranije nije suočio. No, najgore od svega je, navodi, "sumnja da su neke od mojih kolega podlegle kratkovidim političkim pritiscima, što u potpunosti menja premise mog rada u službi prava i zakona".

Javnost, piše Harhof, "verovatno nikada" neće utvrditi da li su opravdane njegove sumnje da je predsednik Tribunala, američki sudija Teodor/Theodor Meron izvršio "masivni pritisak na ostarelog turskog sudiju" Mehmeta Gineja/Guney, da u poslednjem trenutku promeni svoje mišljenje i pridruži se tesnoj većini koja je izglasala oslobađajuću presudu Gotovini i Markaču.

Pozivajući se na razgovore sa kolegama u tribunalovim "koridorima", Harhof dalje navodi da je predsednik Meron izvršio pritisak i na sudiju Orija/Orie, kako bi presuda u predmetu Stanišić i Simatović bila doneta pre kraja maja i njegovog nastupa u Savetu bezbednosti UN, mada sudije u Pretresnom veću nisu imale dovoljno vremena da detaljno razmotre dokaze o odgovornosti optuženih. Sutkinja Pikar/Picard, koja je ostala u manjini, je prema Harhofu imala samo četiri dana da napiše izdvojeno mišljenje i obrazloženje zašto smatra da je optužene trebalo proglasiti krivim i osuditi.

Ostaje da se vidi da li će i kakve potrese pismo sudije Harhofa izazvati u Tribunalu i da li će mu se pridružiti još neki od kolega koji dele njegovu zabrinutost zbog "novog kursa", ali su je do sada izražavale samo u "koridorima".

Pismo sudije Harhofa možete pročitati ovde.

Dijeljenje sadržaja