Prenosimo deo transkripta dokumentarnog filma "Begunci", snimljenog 2004. godine u produkciji agencije SENSE, u kojem se objašnjava kako je u julu 1996. godine sklopljen sporazum Holbruk-Milošević o uklanjanju Radovana Karadžića iz političkog i javnog života


Rat u Bosni i Hercegovini završen je Dejtonskim sporazumom kojim se, pored ostalog, propisuje da optuženi za ratne zločine ne mogu da obavljaju bilo kakve javne i političke funkcije. Uprkos tome, Radovan Karadžić je prkosno ostao na obe svoje funkcije: predsednika Republike Srpske i predsednika vladajuće Srpske demokratske stranke, čineći sve što može – a mogao je mnogo – da sabotira primenu mirovnog sporazuma.

RADOVAN KARADŽIĆ 4. juli 1996.

Međunarodna zajednica vrši pritisak na mene ne samo da podnesem ostavku nego da se ne bavim stranačkim poslovima, da ne podržavam naše kandidate. Njima dakle nije protivnik Radovan Karadžić, njima je protivnik SDS.

Hapšenje i transfer u Hag bi, jasno, bilo najlogičnije rešenje, ali niko nije spreman da prihvati rizike vojne akcije i, posebno, rizike moguće nasilne reakcije Karadžićevih pristalica. Traže se alternativna rešenja, koja pobuđuju sumnje da je u pripremi nagodba na račun Tribunala, odnosno pravde.

NICOLAS BURNS, predstavnik za štampu State Department, 24. maj 1996.

Odgovor SAD je: nema nagodbe. SAD neće pristati ni na kakvu nagodbu sa Karadžićem i Mladićem. Oni su optuženi za ratne zločine. Jedino oko čega se s njima možemo nagoditi jeste da budu uhapšeni i privedeni u Hag, radi krivičnog gonjenja i suđenja za ratne zločine.

CARL BILDT, Visoki predstavnik u BiH, 2. juli 1996.

Ne možemo da tolerišemo da g. Karadžić ima bilo kakvu javnu funkciju. Ako neko za sebe tvrdi da je Paja Patak ili kineski car, baš me briga i može da se zove kako hoće, ako se radi samo o imenu. Ali ako u tome ima neke suštine, to je drugo. Suština je ono što nas brine, a dr Karadžić je niko i ništa.

Misija neutralisanja Karadžića poverena je američkom “diplomatskom mađioničaru” Ričardu Holbruku, koji se u međuvremenu posvetio bankarstvu. Sredinom jula 1996. Holbruk je reaktiviran i poslat u Beograd sa zadatkom da skloni Karadžića sa očiju i iz politike i tako otkloni pritisak za njegovo hapšenje. Jedino uputstvo s kojim je ispraćen u misiju bilo je da “učini nešto uz pomoć svoje stare kreativne dvosmislenosti.” Nakon desetočasovnih pregovora sa tadašnjim predsednicima Jugoslavije i Srbije Slobodanom Miloševićem i Milanom Milutinovićem i delegacijom bosanskih Srba koji su sve vreme bili u telefonskom kontaktu sa Karadžićem na Palama, Ričard Holbruk se u sitne sate trijumfalno pojavljuje pred novinarima.

RICHARD HOLBROOKE, 19. juli 1996.

Od ovog jutra, Karadžić više nije predsednik Republike Srpske. On se odrekao tog položaja i svih ovlašćenja koja iz njega proističu. Gđa Plavšić je privremeni vršilac dužnosti predsednika i ostaće na tom položaju sve do izbora novog predsednika. Broj dva – dr Karadžić izjavljuje da će se smesta i trajno povući iz svake političke aktivnosti. Neće se pojavljivati u javnosti, na radiju, na televiziji, u drugim sredstvima komunikacije, ili na bilo koji način učestvovati u izborima. Želim da naglasim da je bio svestan šta potpisuje. Znao je da potpisuje kraj svoje političke karijere.

Dijeljenje sadržaja